И у Судану афричком Балкану завади – па продај
Судан – геостратешка ватра у срцу Африке
Судан, на раскрсници западне, централне и северне Африке, тренутно је најжешће жариште сукоба на глобалној мапи. Ова огромна земља, трећа по величини на континенту, са границама насилно исцртаним у колонијалној ери, представља немогући спој различитих етничких, верских и културних група. Поред западних сила ту су и Руси који желе да се убаце у игру преко реорганизованог „Вагнера“ – сада дисциплиноване приватне војске интегрисане у руски систем. Русија је почела да ради оно што Запад ради вековима. Они су се домогли рудника злата у Сахелу, снабдева оружјем обе зараћене стране и подстиче међуетнички рат између муслимана са севера и хришћана, анимиста и присталица традиционалних афричких веровања на југу, где доминирају Банту племена.
Последице су разорне: стотине хиљада мртвих, милиони избеглих и гладних. Најгоре је у Дарфуру, где су хришћани и анимисти – попут пса и мачке под истом стрехом – принуђени на савез против екстремних исламиста. Овај сукоб није нов; вековима траје супротстављање бивших арапских колонизатора и домородаца, а подстакли су га ко би други до Британци.
Крајем прошлог века, легендарни борац Џон Гаранг, херој ослободилачке борбе, водио је рат против западних колонизатора и Арапа. Његов живот окончан је бомбом у хеликоптеру, подметнутом од стране комшије и „брата по боји“ – Јоверија Мусевенија, дугогодишњег председника Уганде (готово доживотног, већ 30 година). Мусевени, обожавалац Тита Броза (што је потврдио у посети Београду) и блиски пријатељ Клинтонових, играо је улогу „црног Броза“ међу афричким несврстанима.
Гаранг и Мусевени састали су се као посредници у грађанском рату, на граници двеју земаља, непосредно пре фаталног инцидента. То је била операција „лажне заставе“ у режији ЦИА и МИ6, где је Мусевени био тројански коњ западних сила. Слични сценарији виђени су касније на Балкану, у „обојеним револуцијама“ (Букурешт, Београд) и широм света – лажирани сукоби који се и данас разливају.
Борба за ресурсе је позадина сукоба. Судан је пребогат минералима – златом, уранијумом, нафтом – што му „не опраштају“ глобални играчи. Као ни Србима литијум на Балкану. По речима покојне Мадлен Олбрајт, ресурси не смеју да припадају само домаћинима, већ онима који „дрмају светом“.
Дакле, бивши колонизатори Арапи, исламисти, против домородаца. Сукоб стар вековима који су потпалили Британци. Конкретно, ради се о сукобу на брвну два генерала: званичног председника Абдел Фатаха ал-Бурхана и одметнутог шефа специјалних снага Мохамеда Хамдана Дагалоа (оба „усвојена синови“ свргнутог диктатора Омара ал-Башира из 2022, оптуженог за геноцид у Дарфуру, али заштићеног од Русије, Кине и западних корпорација). Путину је од Бурхана потребна лука Порт Судан (након губитка базе у Сирији). Само прошле године „испарило“ је 73 тоне злата у непознатом правцу – вероватно у замену за оружје.
У Дарфуру, под Дагалоовом контролом, 200.000 мртвих, 6 милиона гладних, 12 милиона избеглих. Ту Русија циља уранијум, злато, дијаманте и контролу нафтовода из Јужног Судана (међународно спорног, попут Косова) до Порт Судана – кључне за руско присуство у том делу света. Русија сада има велики утицај на цео Сахел, преко реформисаног Вагнера, захваћен пучевима и ратовима на хиљадама километара: Руси војно, Кинези економски раде на терену. Европљани (посебно Французи) избачени из бивших колонија; Американци су наоко неутрални и повлаче се рецимо из Нигера (где су имали базу са Французима). То није случајно.
Да ли је ово „Јалта 2“? Подсећа на Балкан 1990-их – шибицарење три глобалне силе (Трамп, Си, Путин) на туђ рачун. Ко ће кога опељешити у Давосу? Србија пажљиво прати, тражећи „кулицу спаса“ међу блоковима, док се блокадерска Курта и Мурта надају преигравању Вучића.
Обични људи, у радњи или на пумпи (где још нема редова), шапућу: „Само да рата више не буде“ – мислећи на Судан, Газу, Украјину. Они увек плаћају цех „револуција“, обојених или не. Прошлост на овим просторима, пуна небројених изгубљених живота, опомиње. Садашњост, хиљадама километара далеко, ипак нагони на опрез оне које је змија више пута ујела. У Судану се примењује британска формула: завади па продај – баш као што је Русија наоружавала Хрвате против Срба за 380 милиона долара 1990-их. Игра се наставља а нама говори да будемо опрезни да се не заиграмо јер оне које је змија ујела више пута се и гуштера плаши.
