Како је скувана немачка жаба и будући рат са Русијом
Немачка је резултат пораза и окупације. ДДР је био вазал СССРа, док је БРД а касније и уједињења Немачка до дана данашњег вазал САД. На тлу Немачке је стациониран велики број америчких трупа и Немачка до данас нема потпуни суверенитет.
Устав Западне Немачке а сада и уједињење Немачке морале су да потврде окупационе снаге. Странке, новине, медији, школске књиге захтевале су лиценцу од окупатора. Након рата спроведен је програм денацификације и такозвани „Charakterwäsche „, прање карактера. Програм преквалификације, преваспитавања, денацизације…су надзирали врло често увежени немачки емигранти, углавном нису били етнички Немци.
Уведена је област политичких наука, која раније није постојала и то је типично америчка дисциплина. 1955 Западна Немачка је под вођством САД постала чланица НАТО и тако је укључена у хладни рат. У слично време су отпочеле и европске интеграције, које су окончале са ЕУ и европском централном банком.
Циљ свега тога је да се контролише и ослаби поражена Немачка. Она је два пута је ослабљена. Прво – кроз слабију валуту (марка је била јача од евра) а друго доласком све већег броја земаља на немачки платни списак) као потенцијална супарничка економска сила. Кроз НАТО, ЕУ, европску централну банку и евро обавља се централизација, кроз коју се даље политичке партије у Европи све више усклађују са америчким амбицијама тоталне хегемоније над Европом.
У међувремену у САД је направљено велико померање улево. Унутрашњи егалитаризам довео је спољну политику под контролу неоконоса. Група бивших троцкиста са изразито глобалистичким и интервенционистичким амбицијама, су Америку промовисали свету као изузетну нацију.
Културна доминација обезбедила је карактер, организацију и наставне планове и програме америчких академских институција и универзитета, који су практично преплавили Европу. Буквално је сваки амерички интелектуални хир одмах прешао преко Атлантика и настанио се у Европи. Идеолошка инфлитрација и преваспитавање омогућила је културни империјализам САД, што доводи до тога да из Америке стижу позиви и гаранције политичарима, новинарима, интелектуалцима, академицима а финансирају их богате фондације као што су Рокфелер, Форд фондација, Карнеги, ЈП Морган и обавезно амерички универзитети, посебно универзитет Иви Леагуе.
Тако су настале мреже фондација, институција и института које финансирају САД у Немачкој. Поред универзитета Иви Леагуе међу најпознатијима су Савет за спољне односе, Аспен институт, Римски клуб, Атлантски мост, Билдерберг, Трилатерална комисија, Светски економски форум. Сврха формирања и функционисања ових организација, јесте стварање и обучавање међународне и глобалистичке, међусобно повезане елите људи, пробраних из политике, финансија, бизниса и интелектуалног живота, сви посвећени крајњем циљу – светске владе и светске централне банке коју води глобалистичка елита из САД.
Тако се дошло до тренутка када је цена немачког вазалства дошла на наплату. Након што су САД искључиле Немачку и ЕУ са неопходних и јефтиних руских енергената, рат који су оне изазвале у Украјини сада постаје Европски проблем. Америка је наметнула Немачкој и ЕУ да финансирају рат у Украјини, да повећају издвајања за одбрану и да учествују у послератној „обнови“ Украјине.
Улога лоботомиране Немачке по свој прилици је да својом посрнулом привредом и без јефтиних руских енергената и руског тржишта буде амерички штит према Русији и да се наоружана до зуба спрема за наредни рат противу Русије а који је заправо рат и против Немачке и Европе, да би се историјски точак још једном завртео унатраг и одиграо ролу – Јово на ново. Сва је прилика да ће овај пут лакше нахушкати Немачку на Русију но прошли пут.
