Шта представља Зелени покрет у Европи који за сада своје најјаче упориште има у Немачкој ? Од када је Меркелова отишла из политике политички миље у Немачкој а рекао бих и у Европи померила улево, Зелени су постали авангардна социјалистичка левица, са највећим растом популарности до уласка у садашњу семафор Владу.
Ово је сасвим сигурно срећнија околност, јер потенцијал деструкције који носи та идеја, није достигао ни приближно свој врхунац а већ доноси катастрофалне резултате и наилази на огроман отпор јавног мњења. Од почетка када су грлили стабла и љубили жабе, Зелени су испољавли своју антихуманистичку природу своје накарадне идеологије по којој животиње па чак и биљке треба да имају слична или једнаких права са људима. Заштита животне средине за Зелене је изнад права приватног власништва, а Библијски поредак по коме човек доминира светом па тиме и над природом је по њима најгора претња.
За Зелене је човек претња планети јер загађује њену атмосферу, климу и троши њену енергију и ресурсе. Они из тога извлаче закључак да треба укинути искоришћавање природе што је немогуће и да треба укинути разлике између људи што је одлика тоталитарних идеологија.
У сврху одбране од људске интервенције, Зелени захтевају управо људску интервенцију са циљем смањење производње, смањење индустрије, смањење потрошње и сваке удобности што ће довести до линеарног сиромаштва. И, то је крајњи циљ сваке идеје која заступа овако плански уређење друштва. Сиромаштво ствара завист од елите, руши односе у друштву, припрема побуну и револуцију а сиромашни људи лако постају слуге и робови пословне и политичке елите.
Поред изједначавања људи са животињама и биљкама, Зелени су и за изједначавање свих људи. Разлике које постоје између људи у карактеру, интелигенцији, стилу или полу, за Зелене не настају из резултата различитих природних облика који доносе различите таленте и различита достигнућа. Људске разлике за Зелене су искључиво резултат дискриминације, експлоатације, колонијализма, империјализма, сексизма и привилегије белаца. Чињеница, да су најуспешнија друштва са највећим степеном развоја до сада остварена на Западу под доминацијом белог хетеросексуалног становништва у чијем средишту је мушкарац са традиционалном породичном структуром отац-мајка-деца, за Зелене је бласфемија. То је за њих зло против којег се они боре. Примарни циљ зелених је да се традиционални патријархални поредак обезвреди, казни и уништи.
Они су и против природних разлика међу људима које поштају и друштвене реазлике. Зато додељивањем бенифиција, квота, разних привилегија и поена мање успешним па и мање нормалним или чак перверзним и ненормалним у основи је програма Зелених којим се подржава неуспех и кажњава успех. На овај начин се становништво гура у уравниловку што доводи до заглупљиваља маса и сукцесивно и води ка дистопији као крајњем циљу зелених.
Гласачи зелених и њихови лидери припадају класи паразита. У огромној већини они не раде и никада нису радили у вредносно продуктивном приватном сектору већ искључиво живе од пореза који плаћа радно становништва. Српски речено никада нису били запослени у привреди, нису стварали добит или били креатори нове вредности. Управо због тога свака партијска демократија тежи да увећа број државних службеника и зато јесте свуда у порасту. А они су језгро зелених, то су уосталом социјални радници, студенти који никада не заврше студије, наставници, професори, новинари или размажена деца богатих родитеља, такође и чланови владиних и невладиних организација. Сви су углавном хиперурбани људи без појма о животу на селу, земљорадњи или сточарству или немају појма и искуства ван државног службеничког занимања и као такви немају страх од економског пада или других потешкоћа које носи конкурентно окружење.
Ово је кратак опис једне од најлуђих идеологија која се појавила у досадашњој историји људског политичког ангажовања. Она је једнако деструктивна где год да је у свету и њено распознавање је први превентивни корак ка заштити од ове самоубилачке идеје која данас доминира у медијима а има и велики утицај у политици.
Домаћи зелени су дериват и огранак европских и немачких зелених и имају све њихове мане и лоше стране а поред тога су у зависном односу према европским зеленима и прихватају њихову антисрпску агенду о српској кривици за сукобе деведесетих, о «геноциду» у Сребреници и о «независности» Косова као нечему о чему нема разговора. Тако се модерне западне идеологије овде локализују као деструктивнија варијанта ионако деструктивне идеологије.
