„Али Он(Исус) одговори и рече им: КАЖЕМ ВАМ, АКО ОНИ УЋУТЕ, КАМЕЊЕ ЋЕ ОДМАХ ПОВИКАТИ.“ (Лука 19:40)
Упућено свима заинтересованима;
Mоја савест ме приморава,као Архипастира повереног ми стада,да кроз ово отворено писмо изразим своју дубоку забринутост у вези са ситуацијом у којој се нашла наша нација током ове тренутне здравствене кризе, за коју страхујемо да постаје све више криза свеколиког човечанства а не самог здравства. Латинска пословица: „Homo homini lupus est!“ „Човек је човеку вук“, трагично је пронашла свој нови облик у данашњој кризи као: „Homo homini virus est!“
Човек је постао вирус за своје ближње, у овом дистописком свету који се стално мења.Ово није хипербола; управо то се око нас сад дешава. Погледајте само наша радна места, некад места колегијалности и пријатељства, која сада брзо исклизавају у сегрегацију, сумњу, малтретирање и исмејавање оних који још нису добили „пролазни штиклир”! Живописан пример за то пokaзao ми је један од мojих верника, који поседујe медицинско изузеће, а кога њeгове колеге сматрају здравствени ризиком и третирају га с дискриминирајућим презиром, као да је губавац-ходајући вирус.
Ова врста понашања раније би се сматрала неприхватљивом, међутим у „новој нормалности“ данашњег дистопијског друштва, суптилно је охрабрена медијском хистеријом, која подстиче масовну психозу, у којој су страх и анксиозност, неповерење и сегрегација постали ново Јеванђеље! Политика „без вакцине-нема посла“ утицала је и наставља да утиче на добробит и ментално здравље многих који сматрају да су сатерани у ћошак и приморани да приме вакцину, без права на пристанак базиран на информацијама и право савести. То се не би смело догађати нигде у свету, посебно не у демократији каква је Аустралија. Људи имају легитимно право да буду забринути и да постављају питања у вези са овим вакцинама, за које се тврди да су у фази клиничког испитивања, како је недавно изјавио аустралијски министар здравља. Ове мере и њихова примена на радом месту, створиле су многе социјалне и егзистенцијалне стрепње које су утицале на заједницу.
Никакве уцене или принуде, укључујући вакцинацију, нису морално прихватљиве. Без слободе избора-нема хуманизма.
Православно хришћанство исповеда да је људска личност створена по лику и прилици Божјој и да је централни квалитет или атрибут ове (људске) личности дар слободне воље, способност информисаног и слободног избора.
На пример, следити Христа у Православној Цркви је онтолошки значајно јер следовање Христа води ка формирању, тј. људском преображају и усавршавању = савршенству = спасењу. Међутим, са тачке гледишта православне сотериологије ово је синергетски чин који подразумева слободну диспозицију човечанства. Сам Христос каже: „Ако неко жели да иде за Мном, нека се одрекне себе, узме свој крст и иде за Мном“ (Матеј 16:24). Христос нам оставља избор, не поништава људску слободу избора, не намеће спасење.
Свети Иринеј такође ово понавља:
„… зато што је Бог од почетка учинио човека слободним субјектом, који поседује сопствену моћ, баш као и своју душу, да се добровољно повинује Божјим закону, а не Божјом принудом. Јер код Бога нема присиле, јер је добра воља према нама у Њему стално присутна. И зато Он даје добар савет свима. Људима, као и анђелима, Он је поставио слободу избора …”
(Свети Иринеј, Против јереси, IV, 37, I)
Ово не би требало да буде схваћено као анти-вакцинашки став, већ само као став информисаног пристанка, узимајући у обзир и све етичке замерке које хришћани могу имати.
Православни хришћани, на пример, имају морални проблем у прихватању вакцина које су развијене из ћелијског материјала добијеног из ткива узетог од побачених фетуса. Питање етичке забринутости за такве вакцине покренуле су прошле године неке од најбројнијих хришћанских заједница у Аустралији, попут Римокатоличке, Англиканске и Грчке.
Стога треба узети у обзир моралне приговоре хришћана, јер они једноставно нису само субјективни погледи, већ произлазе из основних позиција и суштинских веровања Цркве. Зато се наши верници могу позвати на ово, наше Архипастирско, писмо и друге изјаве Православне цркве као доказ зашто не могу да приме ове вакцине.
Такође бих желео да поменем,уз велику забринутост, алармантне вести о увођењу пасоша за вакцинисане. Верујем да ће то довести до расцепа друштва на два нивоа.Поделиће се народ, породице и пријатељи и створиће се основа за дискриминаторне поступке и одвајање “неподобних”.
С тим у вези, у медијама се такође помиње да ће „Цркве морати да користе системе провера о вакцинацији ради приступа богослужењима САМО вакцинисанима“?!?
Ово је потпуно страно Духу Цркве, еклисиологији, Светом Јеванђељу и Предању Цркве. Никада не бисмо могли прихватити или усвојити такву праксу! То би подразумевало дискриминацију оних који су чланови истог Тела, Тела Христовог, Његове Свете Цркве. Како можемо ићи против Јеванђеља? Против Христа који узвикује: „Дођите к Мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити“ (Матеј 11:28).
Не можемо прихватити сегрегацију верника, то је противно самој природи Цркве и нећемо примјењивати овај систем у нашим црквама. Црква прихвата све који траже Христа-и вакцинисане и невакцинисане.
Она ће настојати да излечи рањено и тешко оптерећено друштво, а не да наноси нове ране и оптерећења.
Молим се да нас Христ све обасја и излечи,(нарочито) ово друштво окружено тамом туге и анксиозности, како бисмо своје ближње видели не као вирус, већ као оне који су обликовани по Његовој слици и прилици.
Са архипастирском љубављу и благословом, + С И Л У А Н
Владика Митополије Аустралијско -Новозеландсе Српске Православне Цркве
Речи у загради су уметнуте од преводиоца ради лакшег разумевања текста.Са енглеског превео-недостојни чича Трифун
