Пише: Душан Буковић, 1.11.2021.
За остврење империјалистичких НАТО планова и намера у Брозовој фабијанској, бундистичкој, бољшевичкој и интермаријумској неблагодарној држави Југославији, која је трагичних деведесетих година ХХ столећа постала експериментални полигон НАТО пакта, главна сметња им је постао наш понижени, обесправљени, окупирани српски народ и несрећни председник Србије, Слободан Милошевић. Он је за њих био „балкански касапин“, „геноцидни екстремист“ и кривац за све несреће, које су се догађале на подручју Брозове буржоаско-најмничке, великохрватско-комунистичке и неблагодарне Југославије у којој су НАТО империјалисти организовали, усмеравали и контролисали терористичке структуре у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији…
Полазећи од чињенице да су англомериканци створили план трајног НАТО присуства у Србији и бившим Брозовим југословенским републикама и покрајинама и да је Џемс Бејкер, државни секретар САД изјавио у јуну 1992. године:
„Водићемо против Срба рат – дипломатски, економски, политички, пропагандни и психолошки“.
Такође, мало је познат податак који је објављен у мемоарима енглеског агента М16 Richard-a Tomlinson-a, да су енглески агенти створили план 1992. године да убију несрећног Слободана Милошевића, „геноцидног екстремисту“ – “ Tomlinson seemed to suggest as much when he recalled that M16 had come up with a plot to assassinate Serbian president Slobodan Milosevic using blinding flashes of strobing light to cause a crash in a road tunnel…
His banned memoir, written before 1997, refers to a plot to kill the Serbian leader in a drive-by shooting, but there is no mention of blinding flashes. Tomlinson has since admitted that this idea of a Balkan plot came from a 1992 M16 memorandum, which floated the idea that a certаin genocidal extremist might be assassinated in an ambush…” (Види: James McConnachie & Robin Tudge, The rough guide to Conspiracy theories, London, England, 2008, стр. 57).
Међутим, није тајна, да су и данас активни извесни вашингтонски имеријалисти-тријалисти као креатори глобалног хаоса и организатори револуционарних и терористичких структура у свету и на Балкану у ХХ столећу и да раде далеко од очију јавности, да би успоставили једну светску владу под англоамеричком хегемонијом, како је то најавио 1872 године амерички председник Ulysses S. Grant, јер је те године био по други пут изабран за председника САД, када је рекао: „Цивилозовани свет тежи ка републиканизму, ка народној владавини преко његових представника и наша велика република судбином је одређена, да служи као водич свим осталима… Наш творац спрема свет, да постане у одговарајућем моменту једна велика нација, која ће говорити само једним језиком и којој војска и флота више неће требати“ – “Le monde civilise, disait Grant, tend vers le republicanism, vers le gouvernement du people par ses representats et notre grande Republique est destine a server de guide a toutes les autres… Notre Createur prepare le monde a devenir en temps opportune une grande nation qui ne parlera qu’une langue et ou les armees et les flottes ne seront plus necessaries…” (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, стр. 27).
На стр. 28, Вирион каже: “То је унапред потврђени амерички лидершип у остварењу овог програма, чију су непрецизност и говорничко месијанство маскирали у једну окултну диктатуру”. Одмах затим, на истој страни, Вирион се пита: „Одакле је долазила Грантова сигурност? Још у оно време?“ , да би наставио:
– „Не само због преноса у Њујорк исте те 1872 године седишта Генералног Савета Интернационале Карла Маркса, која ће имати познати нам развој;
– не само због устоличавања у Сједињеним Америчим Дрзавама неколико година пре тога и због вртоглавог успона банкарске групе ‘Јакоб Шиф, Кун и Лоеб’, која ће финансирати револуцију 1917 године;
– не само због устоличења у Њујорку од 1867 године Мазинијевог ‘Универзалног Демократског Савеза’, успркос важности његове непосредне улоге у револуционарним покретима све до Пољске и Русије, посредством Бакуњинове мреже;
– и не само због оснивања у Њујорку 1843 године чувеног тајног искључиво јеврејског друштва Б’наи Брит.
Најзад, на страни 255 Вирионовог дела, карактеристичан је пример америчког сенатора James-a P. Warburg-a, који је пред америчким сенатом 1950 године рекао: „Без обзира на то, да ли то неко хође или неће, ми ћемо имати светску владу! Једино је питање које се поставља јесте: Да ли ће та влада бити успостављена на основу њеног прихватања или пак победом” – „Quatre ans plus tard, en 1950, Warburg declarait devant le Senat americain: ‘Qu’on le veuille ou non, nous aurons un gouvernement mondial. La seule question qui se pose est de savoir si ce gouvernnment mondial sera etabli par consentement ou par conquete”).
Ова Грантова сигурност, а касније и Варбургова, имала је свакако своју основу у тој концентрацији, али исто и у еволуцији међународних тајних и јавних револуционарних структура и реакционарних подземних покрета, но она је почивала пре свега на окултном, езотериском, идолатриском апарату Чаробњака високе универзалне масонерије, који је створен под именом “Паладизма”, основаног у истим тим Сједињеним Америчким Државама, од стране двојице истакнутих масона Алберта Пајка (Види: Albert Pike, Morals and dogma of the ancient and accepted Scottish rite of freemasonry. Charleston, A .: M.: 5641) и Ђузепа Мазинија. Тако је Мазини нашао подршку у Сједињеним Америчким Државама да заједно са Пајкеом предузме остварење централизације интернационалне. езотериске, идолатријске, окултне масонске активности, претварајући је у једну синхронизовану акцију са циљем „остварења једне светске владавине, која ће бити видљива у интернационалним јавним установама, али њена висока владајућа хијерархија ставља у први план економију, желећи тако да оствари јединство света на материјалистичој бази, чиме ставља непремостив јаз између Христа, његове Цркве и саме себе…” ( Види: Pierre Virion, стр. 29/30). Зато и доносе србофобичне одлуке у америчкој спољној политици против својих традиционалних савезника у корист револуционарних и терористичких покрета на Балкану и свету – “These CFR/TC members head State Department bureaus where dramatic shifts in American foreign policy to work against allies of the United States and in favor of revolutionary forces…” (Види: Editorial Staff, Say No! To the New World order CFR/TC, Metairie, LA., U.S.A, 1985).
Магазин Видовдан
