Захтевом да Војвођанин постане национална припадност, партије северне покрајине окупљене у Војвођанском фронту отвориле су политички фронт на који је изашла и Српска академија наука и уметности са ставом да би то био “опасан преседан”, не само са гледишта начелних и суштинских разлога, већ и по начину на који се до овог предлога дошло.
Правник и аналитичар Душан Ковачев указује да приликом пописа постоји празна рубрика у којој свако може да упише свој идентитет како жели и како се осећа, па су неки уписивали да су Марсовци и Индијанци.
– Питање идентитета не значи одмах и националност, јер идентитет може бити регионални, завичајни, локални… Код нас већ пола века свако може да се изјасни како хоће, то је његово људско право и не постоји начин да у томе буде спутан – појашњава Ковачев за наш лист.
Министарка отворена за дијалог
Ковачев истиче, међутим, да нација извире из језика и историјског постојања државе.
– Зато, на пример, неко може да се изјасни као Баварац, јер је Баварска била независна држава, али не може као Војвођанин, јер Војводина није постојала никад као посебна држава – образлаже Ковачев зашто житељи северне покрајине могу да искажу само регионални идентитет.
Извршни одбор САНУ се, кажу, са чуђењем упознао с овом идејом.
– Не спорећи права сваког појединца да се изјашњава како жели, сматрамо да би формулација овог предлога била опасан преседан. Спремни смо да учествујемо у научно заснованим разговорима, да образложимо ставове својих чланова и саслушамо друга мишљења – саопштио је САНУ, поводом захтева Лиге социјалдемократа Војводине Ненада Чанка и Војвођанске партије Александра Оџића да одредница Војвођанин и Војвођанка на попису становништва 2022. године буде класификована као посебна национална припадност.
Ако га од САНУ нема, разумевање, кажу у ВФ, стиже од министарке за људска и мањинска права Гордане Чомић, којој су представили иницијативу о “праву на слободно изјашњавање и војвођански идентитет” свих грађана.
Министарка, која је из Војводине, јавности је поручила да је њено министарство отворено за дијалог о овој теми, али и свим другим темама у вези са пописом и обавезама Србије према Савету Европе.
Као аргумент о неспорном “војвођанском идентитету” странке које имају посланике у покрајинском парламенту истичу да после распада СФРЈ велики број грађана доживљава Војводину као Југославију у малом и као свој дом.
Завичајна одредница
У полемику је Војвођански фронт ушао и са директором Републичког завода за статистику Миладином Ковачевићем, који је прокоментарисао да ће грађани који се на попису буду изјашњавали као Војвођани при обради података бити подведени под категорију регионална припадност, јер “Војвођани не постоје као нација”. Из ВФ су узвратили наводима да ниједна обрада података не може бити важнија од гарантоване слободне воље грађана да се изјасни о националној припадности, од устава и међународних аката који дефинишу слободно изјашњавање и тачно уписивање у пописни регистар.
Вест о Војвођанима као нацији је, како каже лидер ЛСВ Ненад Чанак, сензационалистички приказана. Он објашњава да је то била само идеја о јавној расправи о дијалогу, који је покренуло Министарство за људска и мањинска права око могућности да се изрази идентитет на попису.
Он је рекао да је у Југославији ово питање било решавано тако што су се људи изјашњавали као Југословени, а сада те државе нема, па зато има идентитетске потребе да се људи изјасне као Војвођани.
– Не знам шта је ту спорно – закључио је Чанак.
Иницијативу две странке није подржао потпредседник СВМ и шеф посланичке групе СВМ у Народној скупштини Балинт Пастор.
– Ми смо се увек залагали да свако има право да се изјашњава као припадник нације према свом осећању и од тог принципа не одустајемо. Међутим, војвођанска нација не постоји, постоји Војводина као завичајна одредница – рекао је Пастор.
Непотребна политизација
Иницијативу о новој нацији Влада АП Војводине види као недопустиво наметање неистинитих одредница о националном изјашњавању које заговарају министарка Чомић и минорне странке. Очекују и реакцију Владе Србије и напомињу да је ово питање непотребно и неутемељено уведено у дневну политику.
– Свакоме је гарантовано слободно изјашњавање о националној припадности, а регионална припадност не може, по комунистичком обрасцу, бити замењена националном – истиче Влада АП која је посвећена јачању српских националних институција у Војводини.
Истичу да је јасно да се одредница Војвођанин и Војвођанка неће, при изјашњавању, везивати за Мађаре, Словаке, Хрвате…
– Зашто у таквим покушајима учествује члан Владе Србије када се то изјашњавање, као слободно, може назначити у посебној рубрици и о каквом друштвеном дијалогу је реч кад теме отварају истомишљеници, а дебата се не води у парламентима, већ на затвореним партијским састанцима са којих стижу цинична саопштења – пита покрајинска влада.
Из ВФ је стигла брзопотезна осуда премијера АПВ Игора Мировића, јер, како кажу, “понижава грађанке и грађане Војводине који су гласали или подржавају ВФ као парламентарну опозицију у Скупштини Војводине називајући их “минорним”.
Мађари, најбројнија мањина
Србија, према последњем попису из 2011. године, има 7.186.862 становника. Најбројнија заједница су грађани који се изјашњавају као Срби, њих 5,9 милиона. Најбројнија национална мањина су Мађари 253.000 људи, потом ромска заједница са око 147.000 људи и Бошњаци којих има више од 145.000 припадника. Иначе, грађани који су се на прошлом попису изјаснили као Београђани, Војвођани, Шумадинци подведени су под категорију “регионална припадност”.
Покушаји стари деценију
– Покушај приказивања националног идентитета Војвођана појавио се 2011. године на билбордима с натписом “И ја сам Војвођанин”, постављеним широм покрајине – указао је Душан Ковачев.
Он је додао да је то била једнократна и скупа акција која је на билбордима и почела и завршила се, али до јавности никада није стигло ко је био њен аутор.
Вишеслојни идентитети
ЛСВ је 2019. поднео Скупштини Србије предлог закона о финансирању Војводине којим би се променио Устав, а покрајина добила “пуну аутономију” па чак и Пореску управу. Ненад Чанак је још 2000. године био за највиши степен аутономије, јер то право Војводини припада “због специфичности њеног простора, али и из историјских и економских разлога”.
Иницијативу да грађани могу да се изјасне као Војвођани сада образлаже и путем “вишеслојних идентитета”.
– Кандидовали смо тему шта са људима који имају вишеслојне идентитете, а таквих је у Војводини много, скоро половина. Такви идентитети су настали због мешања људи разних вера, нација, завичаја – рекао је Чанак.
Полемика уместо објашњења
Министарка Гордана Чомић, која се иначе ретко појављује у медијима, дошла је у јутарњи програм ТВ Прва да, како је најављено, говори и о поменутој иницијативи. Међутим, осим полемике са водитељком, ништа друго се није могло чути. Када је уредница програма Марија Савић-Стаменић тражила да одговори на питање у вези са националном припадношћу, Чомићева ју је у више наврата критиковала да није припремљена за емисију јер није читала закон.
– Уместо да одговорите, Ви нападате мене – казала је Савић-Стаменић, а Чомићева узвратила: “Не нападам, нудим да читате.”
На то је водитељка рекла да кад би читала све законе нико од гостију јој не би био потребан.
Аутор: Драгана Декић
Извор: Нови стандард
