Епископ бачки и портпарол Српске православне цркве (СПЦ) Иринеј одбацио је тврдње појединих медија и невладиних организација да питање родно сензитивног језика није питање за СПЦ и истакао да се „и црква пита“. Он је навео да појединци и групе „сеју екстремну нетрпељивост према цркви“ преко „ЦНН аффилиате-групе“ електронских и штампаних медија.
Тиме се владика Иринеј придружио владајућој већини која етикетира новинаре Јунајтед медије, што је посебно опасно имајући у виду утицај СПЦ на јавно мњење и екстремну десницу.
„Ми, чланови Цркве, нисмо изопштени из друштва јер чинимо његову апсолутну већину. Стога нам заступници овог чисто марксистичког схватања, прерушени у присталице ‘западног либерализма’, не могу, барем засад, одузети грађанска права, као, наравно, ни одговорност пред законом и друштвом“, навео је Иринеј у саопштењу.
Он је рекао да православни хришћани немају ништа против тога да и невладине организације имају право да се у јавности изражавају и боре за своје ставове, „пошто им већ то закон не забрањује“.
„Али са индигнацијом одбијамо њихову нескривену намеру да то право претворе у монопол, а да свако исказивање хришћанског мишљења о неком важном народном питању називају ‘малигним утицајем цркве на државу и друштво’ или да иступају са још тежим и ружнијим клеветама“, навео је он, додајући да је став патријарха СПЦ о родно сензитивном језику изазвао гнев и открио екстремну нетрпељивост појединаца и група према цркви и вредностима које она оличава, а коју нештедимице сеју преко „ЦНН аффилиате-групе“ електронских и штампаних медија.
Потпредседница Демократске странке (ДС) Татјана Манојловић истиче за Данас да је постало опште место да се на свакодневном нивоу сви који различито мисле означавају као страни плаћеници и домаћи издајници. Према њеним речима, ми смо секуларна држава и лингвистика је тема за академску јавност, БУ и институте.
– Једном ме, приликом гостовања у емисији, водитељ питао зашто инсистирам да сам „новинарка“, зар није свеједно? Ако је свеједно, могу ли да кажем да сте Ви „водитељка“? Променио је тему.
Језик је жива твар, подложан променама јер прати иновације у свим сферама живота, па и на тржишту рада. Неко је некада смислио норму да мушки род буде важећи и за жене и за мушкарце. Израз учитељица, чистачица, куварица, лако је прихваћен, јер су жене већином и обављале тај посао. Некада скоро да није било жена филозофкиња, психолошкиња, судиница, министарки, премијерки, лекарки, председница – па се језик само прилагодио новонасталој ситуацији и ја заиста у томе не видим ништа спорно – указује Манојловић.
Она подсећа да је ова проблематика у Србији пре извесног времена и законски решена.
– У време када сам и сама усвајала родно сензитивни језик, промишљала сам много о томе и неретко ми није било једноставно да „сломим језик“, али сам разумевала зашто је важно. Својим саговорницама, у емисијама које сам на програму РТС припремала, давала сам прилику да саме одлуче како да их потпишем. Морам признати, највише отпора сам имала управо међу колегиницама, у новинарским редовима и продукцијском делу, јер је некако подсвесно прихваћено да мање вредиш јер си жена, на позицијама где су мушкарци доминирали – каже Манојловић.
Према њеним речима, годинама се то мењало, па је и само новинарство с намером деградирано, омаловажавано, а однос моћника према медијским радницима такав, да се они жељни њиховог уважавања и не надмећу за позиције. Дошли смо, додаје, до оне народне: „зови ме и лонцем, само ме немој разбити“.
Новинар Недим Сејдиновић сматра да је Иринеј Буловић дуго већ симбол онога најретрограднијег у Српској православној цркви, која се здушно опире свему што може да допринесе да Србија постане модерна, секуларна држава која ће поштовати своје грађане, људска права, људски живот и људску срећу.
– Његово уточиште је примитивни национализам шешељевског типа, па је стога и нека врста жестоког јеретика, јер је у хришћанству етнофилетизам – јерес, а он је одавно у том смислу прескочио све границе. С обзиром да дели радикалско-непредњачке вредности, није уопште чудно што користи сличан вокабулар, па су ту ЦИА-снајке и друге завере противу српства, а да су на мети независни медији и јавне личности које имају либерална, лева, па чак и умерено конзервативна становишта – наводи Сејдиновић.
Наш саговорник истиче да се не може, и не треба, спречавати цркви да јавно износи своја мишљења, али је неопходно да други делови друштва оштро реагују када су ти ставови у дубокој супротности са интересима грађана ове земље, који у огромној већини не желе да живе у некаквом верски затуцаном друштву којим доминира насиље над женама и насиље над свима који су слабији.
– Ставови Иринеја и сличних наносе штету друштву, али дугорочно штете и самој СПЦ, која у једносмерној улици цивлизације упорно иде у супротном правцу, верујући да се ствари могу вратити уназад. Не могу се вратити, могу можда само накратко, уз гомилу судара – поручује Сејдиновић.
Марко Ољача, председник Друштва за одрживу будућност – Кораци, каже за Данас да је у једној ствари епископ бачки Иринеј у праву и потпуно и да се потпуно слаже са њим – цркву и њене представнике треба привести познанију права и адекватно санкционисати за силне говоре мржње, случајеве педофилије, сумњиве послове које црква има, уништавање природе и природних добара…
– Србија је макар формално секуларна држава, а црква ни по законима Републике Србије ни по сопственим канонима нема права да се меша у питања језика, организације државе, нормирања брака и породице, итд. Нажалост, код нас је црква саставни део репресивног државног апарата – једни другима дају легитимитет – наглашава Ољача.
Према његовим речима, што су чланови једног друштва угроженији и сиромашнији, црква је снажнија и богатија.
– Вешто кокетирају са свим слабостима грађана нудећи им спас под својим скутима. Болно је гледати људе који немају шта јести како љубе епископске и владичанске златне прстенове и крстове који би једну породицу могли да хране годину дана. Тачно је да већина грађана гравитира ка цркви, али је питање колико смо религиозни. Исповедање вере је лична, приватна ствар, дубоко интиман чин, а шира друштвена јавност и заједница са тим не требају имати било какве везе и додира. Међутим, код нас је исповедање вере фолклорног карактера – сматра Ољача.
Према његовим речима, црква успоставља трговинске односе са влашћу, а грађани трговински однос са црквом и Богом.
– Црква као институционализована вера би могла имати позитивну, кохезивну функцију јер је она, свидело се нама то или не, једна од најстаријих друштвених институција у историји цивилизације. Ипак, иста та историја нам сведочи како је црква препуна насиља које узрокује дубоке и деструктивне поделе које су неретко водиле у ратове и разне друге сукобе, предано служећи диктаторима и мрачним странама људске природе – указује Ољача.
Подсетимо, поједине невладине организације критиковале су претходних дана ставове патријарха СПЦ Порфирија, изречених у ускршној посланици, да се обустави насиље над српским језиком и укину одредбе закона који то насиље намећу, кроз закон који намеће такозвани родно осетљиви језик.
Он је у посланици позвао на „очување српског језика и ћириличног писма на којима је изграђена српска култура“.
Извор: danas.rs
