После злочиначке НАТО агресије на Србију у пролеће 1999. године, чиме су по први пут након Другог светског рата флагрантно прекршене све елементарне норме међународног права, кренуло се у операцију окупације државе ”другим средствима”. Оно што НАТО и његове водеће земље-чланице нису успеле да одраде копненим путем, октобра наредне године су обилно финансирали долазак тадашње опозиције на власт. Држава Србија је ушла у тежак период губљења свих облика суверености, страни амбасадори су нескривено доносили све важније одлуке у земљи, а тадашњи властодршци су на дневном нивоу од њих примали налоге које су због ”раније преузетих обавеза” приљежно испуњавали.
Слом државе је пратила и темељна разградња Војске, пензионисање готово комплетног руководећег официрског кадра, на одређени начин се може констатовати да је НАТО преко својих слугу желео да се освети Восјци Србије за надљудски отпор током агресије 1999. године. Током наредних година Министарство одбране Србије је постало продужена рука НАТО-а, беспоговорни извршилац свих наредби и жеља које су стизале из Вашингтона и Брисела. Војска Србије као једна од најпопуларнијих и најважнијих институција у држави свакога дана је срозавана и деградирана, свођена на ниво капитулантске Војске и прирепка НАТО-а и Западних сила.
Да би срамота и брука биле веће, те тиме заувек уписане на најсрамнијим страницама српске историје, главну улогу у деградацији Војске су преузели тадашњи министри одбране, начелници генералштаба, председници државе и владе. Тако је на основу одговарајуће одлуке тадашњег министра одбране одобрена продаја вишкова наоружања и војне опреме после уништавања, наводи се у саопштењу министарства одбране Србије из децембра 2022. године. Министарство одбране Србије тада је саопштило да је у ранијем периоду уништено укупно 522 комада оклопне технике и артиљеријских система, од чега 200 тенкова Т-55, те да је то оружје исечено и продато у старо гвожђе.
“Указујемо да је на основу одговарајуће одлуке тадашњег министра одбране (Драган Шутановац) одобрена продаја вишкова наоружања и војне опреме после уништавања, као секундарне сировине, што је и реализовано кроз Уговор број 2397-46-4-05 закључен између Министарства одбране (као продавца) и предузећа ‘Ремонт-репром’ доо Чачак (као купца)”, наводи се у саопштењу.
Министарство одбране је додало да је тим уговором испоручено 10.000 тона секундарних сировина добијених од “сувишних и расходованих средстава наоружања и војне опреме са стока Војске Србије и Црне Горе”, који укључују 200 комада тенкова Т-55, 121 комад оклопног транспортера ОТМ-60, 77 комада смоходног оруђа 90 мм М36, 88 комада хаубица 122 мм М38, 36 комада самоходног противавионског топа ЗСУ 57/2 мм, што укупно износи 522 комада оклопне технике и артиљеријских система.
“Истичемо да је поменуто наоружање расходовано, уништено, исечено и продато у старо гвожђе у складу са одговарајућим одлукама тадашњег Генералштаба и Министарства одбране”, напомиње се у саопштењу.
На овом месту морамо да подсетимо да је од краја 2006. до краја 2008. године, начелник Генералштаба Војске Србије био и Здравко Понош који је данас председник Покрета “Србија Центар”, и једна од перјаница данашње опозиције. Свих ових година се немушто бранио како није имао овлашћења и није учествовао у зликовачком и издајничком пројекту растурања Војске Србије.
“Чак и да сам имао овлашћења, која начелник Генералштаба нема, нисам могао да топим тенкове пошто то не може да се уради у Србији, нити то ико ради”, навео је Понош и додао да су тенкови Т-55 били проглашени за неперспективну технику и пре него што је он дошао на чело Генералштаба.
Оно што је сасвим сигурно познато о Здравку Поношу јесте да су Американци 2006. године вршили притисак на премијера Војислава Коштуницу да “брзо” именује “политички лојалног” и “реформистички настројеног” генерала Поноша за начелника Генералштаба. На то указују дипломатске депеше које је објавио “Викиликс” у којима се наводи да је именовање Поноша у августу 2006. од Коштунице директно затражио амерички амбасадор у Београду Мајкл Полт.
“Чудно је, приметио је Коштуница, што САД као да знају више о Поношу од њега. Он га никад није упознао и слабо је упознат са његовом војном спремношћу”, наводи се у депеши.
Оно што је након свих ових година сигурно: српски народ је одлично упознао и Поноша и све остале поноше, те њихову вечиту спремност да за шаку долара продају државу и народ белосветским моћницима. Урнисање државе, њене суверености и Војске, на начин како се то одвијало од октобра 2000. до лета 2012. године више никада не сме бити допуштено.
Извор: srpskaistorija.rs
