Моја ћерка има дванаест година и још увек је део мене. Не само у пренесеном, романтичном значењу, већ и у буквалном, биолошком погледу.
Током трудноће долази до размене ћелија између мајке и фетуса. Размена је асиметрична; више феталних ћелија прелази постељицу и настањује се у различитим деловима мајчиног тела, него вице верса. Присуство феталних ћелија у ткивима мајке, или мајчиних ћелија у ткивима фетуса и касније бебе и детета, назива се фетаилни или мајчински микрохимеризам (по химерама из грчке митологије = бићима која се састоје од делова тела различитих животиња).
Када феталне ћелије доспеју у мајчина ткива, као што су мајчина крв, коштана срж, мозак, груди, кожа, срце, јетра, итд., ове ћелије могу да се понашају попут матичних ћелија које се развијају у ћелије ткива у коме се налазе. Феталне ћелије, које често остају у мајчином телу и деценијама након порођаја, могу имати различито дејство на мајчино здравље.
Неколико студија је показало да ћелије фетуса играју активну улогу у зарастању оштећених ткива мајке. Феталне ћелије су чак пронадјене у зараслим ранама од царског реза. Значи, ако се мама повреди, фетус (беба!) јој шаље своје ћелије да активно помогну у зацељивању ране. Не знам да ли постоји романтичнија мисао од реалности овог биолошког процеса!
Феталне ћелије могу имати позитиван ефекат и на мајчин имуни систем и помоћи у смањењу упалних процеса. Међутим, постоје и потенцијално негативни ефекти феталних ћелија на мајчино здравље, нарочито у ситуацијама када је биолошки интерес фетуса у конфликту са интересом мајке. На пример, показано је да феталне ћелије након родјења играју улогу у физиологији груди и стимулацији производње млека. Прекомерна производња млека код мајке, позната и као хиперлактација, је не само бити непријатна и болна за мајку већ може да проузрокује негативне последице по здравље.
Микрохимеризам мајке се преноси и на даље потомство, тако да сестра или брат првородјене бебе могу преко мајке да добију феталне ћелије од старијег брата или сестре (фото 👇). Такође, мајка може да пренесе ћелије своје мајке на потомство, тако да и бакине ћелије могу да се настане у ткивима бебе.
Суштина овог биолошког процеса баца другачије светло на изреку “крв није вода”. Иако нисте мајка, у вашој крви, у вашем телу, највероватније се налазе ћелије ваше мајке, баке, или чак брата или сестре. Ако сте мајка, не само да сте најмоћније створење на свету, већ заиста носите део ваше деце близу срца.
Сви ми листи наших чаробних особина можемо да додамо још једну – сви ми смо и химере!
Moja ćerka ima dvanaest godina i još uvek je deo mene. Ne samo u prenesenom, romantičnom značenju, već i u bukvalnom, biološkom pogledu.
Tokom trudnoće dolazi do razmene ćelija između majke i fetusa. Razmena je asimetrična; više fetalnih ćelija prelazi posteljicu i nastanjuje se… pic.twitter.com/B6aU6lEEvR
— ⭕️ Talija 🔴 (@TaliMTwitt) April 8, 2023
Izvor: https://onlinelibrary.wiley.com/doi/full/10.1002/bies.201500059
