Постоји много фактора који могу допринети насиљу међу дјецом и убиствима вршњака, а неки од њих су:
Проблеми у породици: Деца која су изложена насиљу, злостављању или занемаривању у породици могу показивати агресивно понашање према другој деци као начин изражавања својих фрустрација и беса. Такођер, деца која немају стабилан однос са родитељима или се суочавају са другим проблемима у породици, могу осећати незадовољство и изолацију, што може довести до насилног понашања.
Утицај околине: Деца су често изложена утицају вршњака, а ако се налазе у окружењу у којем се насиље сматра прихватљивим или се толерише, то може довести до тога да и они постану насилни према другима. Непостојање адекватног надзора: Деца која немају надзор одрасле особе могу бити подложнија насилном понашању, јер се осећају слободније да изразе своје агресивне тенденције. Проблеми у менталном здрављу: Деца која имају проблеме у менталном здрављу, попут депресије, анксиозности или поремећаја понашања, могу бити склонија насилном понашању према другима.
Социјална изолација: Дјеца која су изолована од других вршњака могу осјећати бес и фрустрацију, што их може довести до насилног понашања. Важно је напоменути да свако дијете које показује агресивно понашање неће нужно починити убиство вршњака. Међутим, препознавање потенцијалних фактора ризика и пружање одговарајуће подршке и интервенција може смањити инциденцу насиља међу дјецом и помоћи у спречавању трагичних догађаја попут убиства вршњака.
Постоји низ мера које могу помоћи у спречавању или смањењу вршњачког насиља у школама, а неке од њих су:
Едукација ученика: Школе би требале организовати програме едукације ученика о вршњачком насиљу и његовим посљедицама, као и о томе како се супротставити насиљу и како помоћи другима који су жртве насиља. Развијање позитивне климе у разреду: Школе би требале развијати позитивну климу у разреду, гдје се промовишу поштовање, емпатија и толеранција. Такођер, требало би радити на оснаживању ученика и подстицању њихових социјалних и емоционалних вјештина. Надгледање ученика: Школе би требале имати довољан број људи за надзор које би биле присутне у школи и на школским двориштима, како би се спријечило насилно понашање међу ученицима.
Брзо реаговање на насиље: Школе би требале имати јасне процедуре за пријављивање и рјешавање случајева насиља. Такођер, важно је брзо реаговати на случајеве насиља, како би се спријечило даље ширење и смањиле посљедице. Укључивање родитеља: Родитељи би требали бити укључени у процес спречавања вршњачког насиља у школи и требали би се информисати о знаковима насиља и како помоћи својој дјеци да се изборе с њим.
Сарадња с локалном заједницом: Школе би требале сарађивати с локалном заједницом како би се осигурало да се вршњачко насиље не шири изван школског дворишта и како би се створила култура толеранције и поштовања. Подршка жртвама: Важно је пружити подршку жртвама вршњачког насиља и њиховим породицама, како би се смањиле последице насиља и помогло им да се изборе с траумом. Све ове мере могу помоћи у спречавању или смањењу вршњачког насиља у школама. Важно је да школе буду проактивне у овом процесу и да се укључе у борбу против насиља у школи како би се створила сигурнија и толерантнија школска средина.
