Пише: Бећир Вуковић
Последица претходи узроку, каже Ниче.
Тачно је тако и у случају експертске владе. У нормалним – или – лаик би рекао – моралним околностима – требало би да – претходи дјелу…
Нико не прича шта је интерес Црне Горе, него шта је интерес Америке, и Брисела, и светских дилингера – тако – свако мота око свога плота…
Нека невјероватна унутрашња неписменост….
Међународни фактори подржавају оно што предлажу. Тако почињу све телевизијске емисије. Тако читам црногорске медије…
Шта предлажу. Предлажу да Подгоричани купују хљеб у Колашину, а Колашинци јагњад на пијаци у Будви, да Жабљачани продају бранцина и бијелу рибу на тезгама око Црног језера, а Херцегновљани облицу и балване на Белависти, а шегану грађу испред Института. И ту није крај.
Которани уз серпентине да транспортују џакове угља, па планином, право у Пљевља, у повратку, џакове напунити цементом…
Ако вам по плановима нове експертске владе у јануару плата буде, рецимо, 500 евра, господо, нисте упознати са чињеницом, да плату, ципцијелу, морате потрошити до 20. јануара, иначе, у фебруару који долази одмах иза јануара – који се сваке године отегне док вам очи не побијеле – нећете примити 500 евра, него онолико мање колико вам је остало непотрошених евра од јануарске плате. Тако каже Маршалов план. Није тешко укапирати. Значи, и нема какве цравице од уштеђевине, у крајњем…
Начуо сам да Фелдмаршалов план оперише по истом принципу, али тек је једном јавно поменут, па да не прејудицирамо ствари…
Што ће рећи да оних непотрошених, рецимо, 100 евра, експертска влада прелива у Буџет, који још није изгласан, а касније тих тричавих 100 евра, Буџет ће вратити Фонду пио. Па ће у марту Фонд Пио усути у Буџет. Насигурније је усипати у буџет који није изгласан, што ће рећи контролисан….
Маршалив план има још веселих финеса. Једна од првих финеса примењиваће се већ од јуна, од почетка туристичке сезоне. О чему се ради, напосе…
Током јуна, за доручак, морате куповати само бурек са месом, и тако редом, пуних 26 дана. Ништа друго. Наравно, бурек морате лично – ви – купити, уз катицу. Подразумијева се – купац је вакцинисан фајзером. Само једно куповање бурека са сиром, или пак виршли, руши цијели систем ваше плате. Навикли смо се на свашта, па ћемо и то усвојити као редовну обавезу.
Неко се сјећа и Ђукановићевог сличног плана: позајмим 100 милиона евра и подмирим дуг, па опет код другог позајмим 100 милиона евра и вратим оном првом, и квит, ви сте, господо, на нули. При том је Ђукановић избечио, и млатио шаком о шаку – квит…
Дакле, Маршалов план. Никако да се култаришемо маршала. Колико се разумијем у чинове, прескочили смо цијелу шуму чинова, од потпоручника, до генерала.
Тако је и Броз од аустријског каплара, бјежећи кроз шуму стигао до маршала. И мени се више свиђа чин шумара са два растова жута листића, него чин шумског маршала….
Нико нема талента да опише ову експертску владу, и њене трикове. Увијек неки увезени програми, и планови. Кад су експери што не смисле нешто из домаће радиности. Вјетоватно су похађали Маршалову академију у Чикагу. И премијер је похађао академију, али ову нашу, нашега маршала.
У Београду је рекао да током предизборне кампање, није обећао потписивање Темељног уговора. Како се савршено поклапа са Ничеовим последицом која претходи узроку. Оно у вези морала, само је коментар многих који не разумију Ничеа.
Желидраг Никчевић је сјајно пренио сцену премијеровог сећања на РТС – у, да током кампање није обећао потписивање Уговора. Ја све то опет – понављам – да народ не задријема. И сјутра ћу исто поновити дако стигне и до цркве…
Треба понављати док не замрчи свијест…
Магазин Видовдан