Бадњакова суза
Паде суза у Готовуши,
Паде крв свакој српској души.
Паде крв, заплака Бадњак,
Заплака још једна српска мајка.
Крв се сједини са сузом.
Падају сузе, нико их не чује.
Паде још једна суза, најтежа, дечија,
Паде још један мук, и страх мајчин.
Колико ће их још падати, сузa лити,
Србин се мора питати.
Ко још, сем Бога,
мисли на србинову муку?
Живе Срби, верујући
у Божиће и Васкрсе.
Падало је суза и крви, и падаће.
Тешка је сваком суза Космета,
А вазда издаја, била проклета!
