Ђорђе Мартиновић (десно) са адвокатом Велимиром Цветићем (лево) око 1986.
Доказ српске несреће у извору комунизма јесте и данашњи Дан. Дан када су шиптарски терористи, свирепо мучили Ђорђа Мартиновића 1985.године, и да се о том злочину ћутало зарад квази братсва и јединства. Данас je Дан, када би требало да се сећамо злочина над Ђорђем Мартиновићем.
Ђорђе je Србин са Космета ког су 1985. године, мучили шиптари набијањем на колац на чијем је врху била полулитарска стаклена флаша. Руководство комунистичке Југославије било је уједињено у заташкивању случаја који је, противно бројним лекарским налазима, обележен као самоповређивање у покушају заташкивања узастопног напада Албанаца на Србе, на Косову и Метохији.
Овај злочин је био доказ шиптарског терора у тадашњој држави, међутим и дан данас једва да се помиње а најмање обележава овај злочин над Србином јер је Србин и ту се прича завршава. Пијанка, роштиљ лепо време и данас је главна тема у свим медијима у Србији. Чији су то медији? Могу поједини да буду окупаторски али не и 100%, ко се брине о српској историји, зар треба да прође толико времена као од Јасеновца, да би се тек сада открили поједини спискови? Србине, где идеш? Где ћеш напред без ослонца на прошлост, страдаћеш опет као што си! Да ли је то психолошка теденција српског заборава, или једноставно морање, да Србин страда и заборавља!
Данашњи дан посвећујем Ђорђу Мартиновићу, жртви терористичкиг зулума на Косову и Метохији, симболу српског страдања на Космету! Уместо ватре, запалимо свећу за њега, уместо песме молитву, јер време је да се запитамо, Србине где идеш!?
