Почетак школске године, а нису вам потребне стотине евра да ђаку купите књиге, свеске и прибор.
Сваког наредног дана, знате да ће дете јести кувано и не морате стално да одвајате новац ни за ужину.
Иако звучи као реклама за кредит, управо на овај начин функционишу основне школе у Финској.
Оне се по много чему разликују од школа на Балкану и то је подстакло Душицу Божовић да о њима направи посебан профил на Инстаграму.
На страници Финска школа пише о занимљивостима, а за то користи смернице са сајтова образовних институција, научне радове и лично искуство.
Ђаци се враћају у клупе, општине могу да одлуче о настави на даљину
Земља у којој посланици сами плаћају кафу
Објава на Фејсбуку – позови стручњаке да ти кажу став о вакцинацији
Она годинама живи у Хелсинкију и добро познаје тамошњи образовни систем.
„Тешко ми је да упоредим, јер знам каква је била школа деведесетих у коју сам ја ишла, а доста се реформисала школа у Србији у међувремену.
„Али може се рећи да је највећа разлика то неоптерећивање оценом, неоптерећивање да се буде најбољи, тај изостанак такмичарског духа у Финској“, каже Божовић за ББЦ на српском.
Циљ да буду најравноправније место за учење
Ова дипломирана лингвисткиња из Горњег Милановца, завршила је и педагошке, а затим и мастер студије на Универзитету у Хелсинкију.
Од 2010. тамо је запослена, једно време на Универзитету, а затим и у различитим основним школама.
Пролетос је имала праксу у хелсиншком Одељењу за планирање образовања.
За разлику од Балкана, у Финској општине планирају образовање, министарство даје само неке опште смернице, а локална самоуправа реализује.
„Доста ствари тако зависи од општине до општине“, каже Божовић.
У наредном периоду, додаје, идеја је да Хелсинки постане „најравноправније место за учење на свету“.
„Циљ је да финска школа пружа једнако образовање свима, да уједначава разлике које иначе постоје попут друштвено-економских, регионалних, порекла, пола и осталих“, напомиње она.
Део тог пута су већ прешли.
Ко је човек који је у Србију донео бесплатне уџбенике
Пет савета за родитеље – како да вас не боли глава од почетка школске године
1. ШКОЛА ЈЕ БЕСПЛАТНА, ЗАИСТА
Од ове године поред основног, обавезно је и средње образовање у Финској.
Сматра се да је у савременом свету тек неко са том школском спремом квалификован за рад.
Пошто је обавезно, образовање је и бесплатно, али то не значи само бесплатну наставу, као на Балкану.
„Ако натераш неког да иде у школу, онда мораш да му обезбедиш услове за рад, то је идеја.
„То превазилази уџбенике, они дају ученицима и оловке, свеске, гумице и сви имају исте оловке и гумице, ђак треба да обезбеди торбу и перницу“, наводи Божовић.
Надокнађује се и путовање до школе, уколико неко прелази више од седам километара, али појединости се разликују од града до града.
Такође, у Финској се сматра веома важним да сва деца у школи имају бесплатан ручак.
На тај начин заједница обезбеђује да свако има хранљив, укусан и разноврстан топли оброк.
Свакодневно више 800.000 ученика добија главно јело, салату и чашу млеку или киселог млека.
Та традиција потиче из 19. века, а траје већ седам деценија непрекидно.
„То је прави ручак, као у мензи, имају два јела обично – једно је меснато, друго је неко посно или вегетаријанско.
„По потреби, може да се оде у кихињу, ако ђак има неку алергију, припремају посебну храну – то је школа стварно прилагођена специфичним ситуацијама и другачијим људима“, истиче Божовић.
На тај начин, ђаци не напуштају школу ни током великог одмора.
Жене владају Финском – како то изгледа
Финска: Ко је најмлађа премијерка на свету
У Финској основна школа траје девет разреда, а обавезно средње образовање се сада протеже до 18. године.
2. ПРИВАТНЕ ШКОЛЕ ПОСТОЈЕ, АЛИ СЕ НЕ ПЛАЋАЈУ
Разлику између већине приватних школа и државних ђаци и не примећују.
„Једноставно забрањено је наплаћивање школарине и оне нису елитне.
„Њихово удружење каже да је боље име независна школа, што значи независна од бирократије, а прати државни план и програм“, оцењује Душица Божовић.
За рад им је потребна дозвола Владе и других образовних институција.
Пошто је правило да сврха ових организација не сме бити стицање профита, оне се финансирају из државних и општинских фондова.
Од 80 приватних школа једине које се од овога издвајају су језичке школе, школе за специјално образовање (са специјалним методама учења) и хришћанске школе.
3. НЕМА ТАКМИЧЕЊА
У стварању нетакмичарске атмосфере учествују и ђаци и наставници, каже Душица.
Више се подстиче тимски рад и заједништво.
„Зна се ко је добар ђак, то се и види, али нема медаља и класичних такмичења“, каже она.
Постоји награда за добро другарство – скулптура насмејаног дечака добија се за поштено и пријатељско понашање у школској заједници.
„Није идеја да то буде неко са свим петицама, нема тог издвајања“, додаје.
Испробавају се различити методи и учења, па деца постају свесна тог процеса.
„Та флексибилност, од године до године могу да се мењају предмети и уводе нови, то је исто разлика у односу на нас.
„Мислим да деци то значи за будућност, да науче како да уче“, наводи Божовић.
Ко је човек који је у Србију донео бесплатне уџбенике
Шта је ђацима у Србији донела школа са телевизије
Изолација изолованих: Како у забаченим селима Србије изгледа учење на даљину
4. ЛЕКТИРА ПО ИЗБОРУ СЕ ЧИТА У ШКОЛИ
Пример те флексибилности је лектира, многима омражени задатак на Балкану, због обавезности и обимности.
У Финској књиге се читају у школи, постоје одређени часови за то и то књиге које сам ђак изабере.
Некад учитељ чита, некад се ради у групи или самостално.
„Нема канонских дела која ђаци морају да прочитају, постоји неки списак па свако изабере шта му одговара.
„То припреми као презентацију, а слуша и друге шта су читали после“, објашњава Божовић.
Списак литературе је жанровски шаренолик, укључује и стрипове.
У лектиру спадају и аудио или књиге у дигиталном формату.
„Идеја је да се читање заволи, а не омрзне“, написала је у посту Душица.
У финској школи је и на другим предметима приступ да школа не пружа знања, него вештине.
„Није циљ да добијете пакет информација, већ да стекнете вештину како да до њих дођете.
„Тако је и са читањем“, истиче.
5. ДЕЦА СТАРИЈА ДО 12 ГОДИНА ОДЛУЧУЈУ О ВАКЦИНАМА
Да би се у другој години пандемије корона вируса избегло учење на даљину, власти су препоручиле имунизацију старијих од 12 година.
Тако да је већ 50.000 финских ђака узраста 12-15 година вакцинисано, јер су и здравствени званичници препоручили имунизацију младима.
Поређења ради, у Србији која има више становника, тај број износи између две и три хиљаде, према подацима просветних синдиката.
Шта до сада знамо о вакцинацији деце у Србији
„Антивакцинаши греше“ – каже главни доктор у Британији
„Вакцинација смањује потребу за увођењем нових корона ограничења.
„То је важно за добробит младих, посебно да би наставили са школом, хобијима и сусретима“, наводи се на сајту финског Националног института за јавно здравље.
Осим тога, почев од 9. августа што је почетак школске године у Финској, деца имају и право да сами одлуче хоће ли примити вакцину.
На располагању су им Фајзер и Модерна.
„Некима родитељима због тога није свеједно, јер сад ђак може да каже да ли хоће или неће.
„Ако се процени да је ђак зрео да донесе одлуку, уопште не треба сагласност родитеља“, Божовић.
У поређењу са Србијом у којој је током пандемије заражено готово 750.000 људи, а преминуло више од 7.200 до 25. августа, ова нордијска држава има и укупно далеко боље бројке.
Финци су тог дана имали укупно 123.600 случајева, а преминуло је 1.014 људи, подаци су Универзитета Џонс Хопкинс.
Укупна стопа вакцинације je, такође, код њих нешто боља – 46 одсто људи у Финској је вакцинисано, у односу на 40 процената у Србији.
Финска има 5,5 милиона становника, а Србија, према последњем попису, око седам.
Извор: www.bbc.com
