У нацрту изјаве стајала је година 2050, али је шеф руског изасланства, министар вањских послова Сергеј Лавров рекао да то није магични број
Састанак на врху формата Г20, који окупља водеће економске силе у свијету, завршио је вечерас у Риму Завршном изјавом која не оскудијева у оцјенама, закључцима, наканама и подршкама, али нема одлука, рокова ни фиксираних извора новца за постизање прокламираних накана.
Па су чак и такав документ дипломатски „шерпаси“ назочних земаља даноноћно крпали и пеглали до данашњег поднева, а онда су и на то становите резерве изрекле неке државе о чијој стези овиси, на примјер, снижавање топлине Земљина озрачја, чије је загријавање недвојбено утврђено као разлог погубних климатских промјена.
На примјер, у Завршној изјави се подржава одлука да се до „отприлике средине стољећа“ постигне ‘угљична неутралност’. Та се фраза односи на постизање равнотеже између уношења у озрачје и уклањање из озрачја плиновитих угљикових спојева који изазивају ‘стакленички учинак’, то јест прегријавање Земљине атмосфере.
Чланице Г20 саме производе око 75 посто ‘стакленичких плинова’, док преостала четвртина отпада на свих осталих око 180 држава у свијету.
У нацрту изјаве стајала је година 2050, али је шеф руског изасланства, министар вањских послова Сергеј Лавров рекао да то није магични број:
– Ако Европска унија има ту амбицију, друге земље могу имати друкчију амбицију.
Још је предбацио да је тај циљ утврдио формат Г7 (из којега је Русија истјерана пошто је окупирала Крим), па да „није било елегантно“ тај циљ подастрти засједању Г20. Лавров је ипак обећао да ће Русија настојати постићи тај циљ до 2060.
Назочне земље су се обавезале да ће до краја ове године обуставити осигуравање међународних јавних финанција за нову производњу енергије из угљена у иноземству – али нису споменуле унутрашње механизме финанцирања. Тако су оставиле одријешене руке Индији и Кини, које троше највише угљена, да наставе финанцирати нове капацитете из својих унутрашњих извора и кредита – а те двије државе, које заједно броје близу три милијарде становника, највише загађују атмосферу угљичним диоксидом насталим сагоријевањем угљена у њиховим енергетским постројењима.
Додуше, кинески предсједник Xи Јинпинг је прошлог мјесеца на засједању Главне скупштини Уједињених народа најавио да ће Пекинг престати финанцирати такве пројекте, а Јапан и (јужна) Кореја су се на то обавезале још раније ове године.
Наравно, и најразвијеније међу развијенима су се уздржале од најаве до кад ће затворити и замијенити постојеће електране на угљен унутар својих граница.
Земље потписнице су се, кажу, придружиле иницијативи да се посади билијун стабала, особито ондје гдје су узмањкала, али нису казале како ће саме у томе судјеловати. А оне зарађују 80 посто свјетскога друштвенога брутопроизвода, па их иде барем 800 милијарди од тога билијуна стабала.
Италија као предсједавајућа управо завршенога римског скупа и Велика Британија, која заједно с Италијом супредсједа сутрашњему гласгоwском сусрету о спашавању Земље од климатске катастрофе инсистирале су на амбициознијем и чвршћем закључку без којега, кажу, и скуп у Гласгоwу губи замах.
У име Уједињене Краљевине иступио је и престолонасљедник принц Цхарлес, који је драматично казао да је састанак у Гласгоwу „дословно посљедња шанса“.
Чланице Г20 подржале су обавезу најбогатијих земаља на планети да мобилизирају 100 милијарди долара годишње како би помогли сиромашнијим земљама да се носе с климатским промјенама, али није било прецизнијег нацрте тко ће када дати коме колико. А и та је обавеза већ била усвојена на састанку Г7.
Младе климатске активистице Грета Тхунберг и Ванесса Накате објавиле су отворено писмо медијима, наглашавајући три често подцијењена темељна аспекта климатске кризе: да вријеме истиче, да свако рјешење мора осигурати правду људима који су највише погођени, те да се највећи загађивачи често скривају иза непотпуних статистика о својим стварним емисијама. Њихово отворено писмо објављено је у моменту када је засједање Г20 завршавало рад.
Оне објашњавају:
– Климатска криза само ће постати заоштренија. Још можемо избјећи најгоре посљедице, још можемо ово преокренути. Али не ако наставимо као данас.
Прије неколико тједана Тхурнберг је критизирала глобалне челнике због њихове “бла бла бла” реторике на састанку младих о клими у Милану. Индиректно јој је у завршној ријечи одговорио талијански премијер Марио Драгхи, познат по своме „нормабелском“ приступу полемикама:
– Приговорено нам је да само говоримо бла-бла-бла, сматрам да смо сада ријечи испунили садржајем.
Можда донекле, али не о клими.
Наиме, прије узалудне расправе о климатској кризи, вође Г20 су потписали претходно договорен споразум о увођењу глобалнога минималног пореза на добит од 15 посто. Сврха је тога глобалнога порезног минимума одвраћање мултинационалних твртки од избјегавања плаћања пореза пребацивањем профита у земље с ултра ниским стопама, такозване „порезне луке“, у којима те твртке уистину послују мало или нимало.
Лидери су такођер обећали да ће наставити развијати иницијативу француског предсједника Емануела Мацрона да богатије земље преусмјере 100 милијарди долара финанцијске потпоре у облику посебних права вучења, девизног алата који се користи за финанцирање увоза који додјељује Међународни монетарни фонд, у корист најпотребитијих земаља у Африци.
Они ипак још „истражују дјелотворне опције“ како би досегле планираних 100 милијарди долара. Око 45 милијарди долара већ је прерасподијељено од стране појединих земаља на добровољној основи.
Разлог није посве алтруистичан: богате земље се брже опорављају од посљедица пандемије цовида-19 због опсежног трошења на цијепљење и потицаје. Потребно им је да се и црна Африка брже опорави да не престане куповати и да у мањој мјери буде додатни извор заразе.
Јутарњи.хр
