ТОКОМ последњег рата у БиХ Ваздухопловство РС извело је више од 17.000 летова, а спасили смо тачно 11.522 рањеника. Када је у Дејтону потписан мировни споразум 1995, "строј" наших ваздухопловаца је био мањи за 54 припадника, остали смо без 13 пилота, 12 авиона, седам хеликоптера.
Овако, први пут за ширу јавност, преко страница „Новости“, открива мало познате детаље ратних сукоба деведесетих, генерал Живомир Нинковић, ратни командант авијације Српске, које је преточио у књигу „Ваздухопловство и Противваздушна одбрана Републике Српске у рату 1992-1995“.
Одсудне битке за опстанак РС, генерал Нинковић, који за медије није говорио пуне 24 године, означава оне, из септембра 1995. и заустављање хрватско-муслиманске офанзиве на Бањалуку и Приједор и њихове велике губитке на Уни 18. и 19. септембра:
– Пресудни су били ваздушни удари ВРС, када смо форсирали реку у реону Дубице и Новог Града. Тог септембра је и Туђман, јавно на ТВ, казао да због неочекиваних губитака ХВ из ваздуха одустаје од главног града РС.
Наш саговорник „рапортира“ да је ПВО ВРС током рата оборила 32 авиона и хеликоптера НАТО снага, прву летелицу у априлу 1994, код Горажда. Указује и да је тај „ратни биланс“ верификован и у Хашком трибуналу. Над Српском су оборена и четири хрватска „мига 21“. У њима су, констатује са горчином, биле дојучарашње колеге.
– Моћној алијанси смо се супротставили војничким знањем, срцем и техником коју смо имали. Пред почетак првих дејстава НАТО авијације, мој заменик, генерал Божо Новак је предложио нову тактику борбе против агресора коју су осмислили најстручније старешине Одељења ПВО штаба ВиПВО. Све ПВО системе ставили смо у стање сталног марша, мењајући положаје. Увели смо и нови појам – „противваздушни напад“ уместо противваздушне одбране. Циљ нам је био да задржимо способност наношења губитака нападачу током целог рата, а не да се изложе опасности и у условима апсолутне надмоћности НАТО снага, бесмисленом одбраном будемо уништени у првом налету.
Тај приступ ратовању захтевао је стравичан напор људства, али је, поносно говори наш саговорник, донео успех. Сећа се Нинковић и дана када је преузео команду над „крилима РС“, маја 1992.
– Долетео сам у Подгорицу, рано после подне тог 13. маја на челу последње групе од четири авиона „јастреб“ авијацијске бригаде тадашње ЈНА из БиХ. Таман сам слетео када ме је командант РВ и ПВО ЈНА генерал Божидар Стевановић позвао. Пристао сам да преузмем команду над РВ уз услов да то не буде авијацијски корпус него вид војске српског народа у БиХ. Записана историја даље сведочи да је први борбени лет ваздухопловство РС извршило 27. маја. До 10. октобра 1992, када је донета одлука да Унпрофор надгледа аеродроме ВРС, направљена су 1.242 борбена лета подршке свим корпусима ВРС.
На операцији „Коридор“ у подршци Првом крајишком корпусу пилоти ВРС, војнички, до детаља, говори генерал Нинковић, извели су 563 борбена лета, Источнобосански корпус имао је подршку од 202 дејства, Сарајевско-романијски 308, Херцеговачки 40…
– На 11 авиона „орао“ и девет „јастребова“ било је 17 пилота обучених за борбена дејства – сећа се генерал. – Летачи ВРС су били углавном деца из БиХ, неки тек изашли са ваздухопловне академије. Пилоти су ми сазревали у једном ратном лету.
Један од најтежих дана у историји авијације ВРС, за Нинковића је био 28. фебруар 1994. када је оборено пет „јастребова“ који су кренули у акцију неутралисања фабрике муниције у Бугојну и Новом Травнику. Тада су погинула три пилота.
Некадашњи први човек ратног ваздухопловства Српске каже да су Срби заправо, од почетка ратних сукоба на тлу бивше СФРЈ „ратовали са НАТО“. У питању је, уверен је он, била стратегија Алијансе да се води сукоб ниског интензитета, тачније „Рат преко посредника“, па су тако, како указује, за њихове геополитичке циљеве ратовали Словенци, Хрвати, муслимани, Албанци.
НЕПРИЈАТАН ПРЕГОВАРАЧ
КРАЈЕМ септембра 1992. генерал је присуствовао разговорима у Бањалуци на којима су били и тадашњи страни посредници Сајрус Венс и лорд Дејвид Овен. Наш саговорник каже да га је Овен у мемоарима „Балканска одисеја“ окарактерисао као „најнепријатнијег саговорника, преговарача“.
„РАПОРТ“ ВОЈНИЦИМА
НИНКОВИЋЕВА књига, како примећује њен рецезент мр Златомир Грујић, „рапорт“ је команданта војницима са којима се четири године борио на земљи и небу. То је, записао је Грујић, и полагање рачуна српском народу који је бранио.