Приложени подаци о броју страдалих Срба по презименима резултат су вишемесечног бављења предметом из наслова.
Мени су ови подаци имали другу намену, да сазнам порекло Срба (а онда и Бошњака, Хрвата…) по насељима и презименима, али се тема сама наметнула ужасом кроз који сам прошао у својој првобитној намери.
Приложени број страдалих по презименима је најмањи могући. Он може само да буде већи за особе које нису пописане 19 година након рата, јер није било живих особа да потврде о њиховом постојању.
Злочини претворени у статистику броја страдалих нам недовољно говоре о размерама геноцида и бројности злочина. Они нам ништа не казују, између осталог, о:
Броју закланих, спаљених, стрељаних, убијених у борби против усташа…
Месту смрти: Јадовно, Јасеновац, други логори и масовна стратишта, села у којима је већина заклана, цркве у којима су живи спаљени или заклани…
„Успешности“ у геноциду, на пример, да ли је 50 страдалих укупан број једне породице у једном или два насеља, или се ради о просторно расутим мушкарцима који су први одведени у Јадовно.
Хиљадама породица са мање од 10 убијених чланова и њиховом затирању.
Оно шта мислим да треба урадити је:
Повећати буџет Музеју жртава геноцида у Београду како би се у њему запослио тим аналитичара који би требало да додатно обраде податке геноциду над Србима у НДХ у Другом светском рату, по набројаним и ненабројаним карактеристикама. Пожељно је да Музеј има експерта за базе података.
Упоредити архивске податке о попису становника из 1948. или из 1953. године по насељима и презименима и податке о страдалима, а како би се утврдиле размере затирања породица, по презименима, насељима, подручјима…
Обрадити податке о страдалима у НОБ-у по годинама и по националности, а да би се разумело „братство и јединство“ као послератна тековина.
Жртве рата према старости и полу, ради анализе таквих података по насељима и по националности.
Допунити спискове страдалих у рату а док још постоји сећање на страдале претке код генерација средње старости.
Направити евиденцију свих жртава ратова 1991-1999 године, не само српских, већ свих народа, а како би имали потпуно сазнање о томе шта се стварно догађало, и да би скинули са себе улогу жртве пропаганде Запада.
Страдање „прекодринских“ Срба утицало је на смањивање њиховог удела како у становништву Хрватске и БиХ, тако и у укупном броју Срба (који је веома близак броју становника у ове две земље узете заједно):
Удео у укупном становништву Хрватске и БиХ Срба износио је 28,8% у 1921. години, смањен је на 26,6% у 1948 години, затим на 21,2% у 1981 години (када се више од пола милиона становника изјаснило да су Југословени, највећим делом су то били Срби), и на 16,3% у 2011-13 години.
Удео у укупном броју Срба на територији некадашње Југославије они су смањили са 29,7% у 1921 години, на 25,7% у 1948 години, 22,8% у 1981 години и само 16,7% у 2011. години.
Овај релативни пад удела Срба у становништву БиХ и Хрватске указује на чињеницу да је етничко чишћење из 1995. године војном операцијом „Олуја“ и „санитарним коридором у БиХ“ било ефикасније у тој намери у односу на покушај физичког истребљења Срба у Другом светском рату.
На територији НДХ највише је ликвидирано Рома са презименима: Николић (3.282), Јовановић (1.791), Радосављевић (1.309) и Ђурђевић (1.118); а Јевреја: Леви (1.238), Папо (1.139) и Алтанац (1.034).
Приложени су подаци о идентификованим лицима страдалим у Другом светском рату на територији НДХ, увећаној за Барању и тадашњу италијанску територију у садашњој хрватској држави. Бројеви по презименима могу да буду само, много већи, никако мањи.
Важно обавештење: због недостатка времена нисам у стању да одговарам на упите. Спискове жртава по презименима и насељима можете наћи на порталу Музеја жртава геноцида у Београду.
