Често ме на мојим предавањима људи питају: ако Албанци нису Илири, одакле толике романске ријечи у албанском? Питање је легитимно, добро и врло логично.
Прије него на њега одговоримо требамо знати да су Илири до 4. рујна 476. године, датума који се обично, до душе доста произвољно, узима као датум пропасти Западног Римског Царства били дјеломично или потпуно романизирани. Неки повјесничари иду толико далеко да кажу како Илири тада уопће нису ни говорили илирским језиком, него је он наводно потпуно ишчезнуо у првим стољећима нове ере.
Већ је ово велики проблем за албанско поријекло Илира: ако је илирски нестао у првим стољећима нове ере, одакле у албанском језику ријечи које нису ни латинске, ни грчке, ни славенске, ни келтске, ни арапске, ни турске? Дакле, кад повјесничарима одговара да негирају везе јужних Славена и Илира, онда кажу да су Илири били потпуно романизирани и да је илирски језик нестао далеко прије тог фамозног стољећа седмог. А како онда Албанци могу бити Илири кад имају толико много ријечи непознатог поријекла?
Ако су Илири као потпуно романизирани говорници романског језика дочекали средњи вијек, зашто онда Албанци имају своје ријечи којих нема у другим еуропским језицима? Договорите се: је ли илирски језик нестао због романизације у вријеме Рима или је опстао као претеча данашњег албанског?
Највећи проблем за заговорнике илирског поријекла Албанаца је управо речена романизација. Ако су Албанци потомци романизираних Илира, како то да су кроз цијели средњи вијек и читав нови вијек све до сувременог доба живјели на далеко најнижој културној разини од свих народа Балкана? Ако су Словенци/Срби/Хрвати/Бошњаци/Црногорци/Македонци/Бугари потомци барбарских Славена, дивљака који су као помоћне трупе других барбара у 7. стољећу дошли на Балкан из Украјинских мочвара, како то да су управи ти јужни Славени кроз цијело то вријеме на далеко већем културном и цивилизацијском нивоу него Албанци? За тих дугих тисућу и више година, јужни Славени као наводни дошљаци и дивљаци имају своје писане споменике у камену, стећке, повеље, књижевност, умјетност, сликарство, поезију, а Албанци немају ништа.
Запазите, не питам како су Славени наводно успјели у 7. стољећу Балкан преотети Албанцима, јер и нецивилизирани народи могу у рату побиједити цивилизиране, него како су од памтивијека јужни Славени далеко цивилизиранији од Албанаца, ако су јужни Славени потомци барбара, а Албанци романизираних Илира?
Албанци као наводни баштиници тековина Римског Царства немају ништа римско. У далматинским градовима цвијета књижевност како на латинском тако и на славенском, од Марулића до Петра Зоранића, цвјета знаност од Фауста Вранчића до Руђера Бошковића, на Косову под Немањићима настају умјетничка дјела која цијели свијет остављају без даха, у исто вријеме док су Албанци подијељени у племена са крвном осветом.
Како Албанци као народ на без сумње најнижем културном и цивилизацијском нивоу у Еуропи, могу бити потомци Илира који су имали умјетнички накит који нема узора нигдје у античком свијету, игле од стопостотног жељеза, мегалитске опсерваторије и небројне градове? Вјерује се да је Рим преко 80 градова Илира само у Далмацији избрисао из повијести, а Албанци ни данас немају 80 градова.
Да се разумијемо, не желим вредновати албанску културу, фисове, бесу, итд. као лошију у односу на западну, не желим бити културни расист и рећи да је култура рецимо Данаца супериорнија култури Абориџина. Овдје говорим да су Албанци најмање одмакли у прихваћању римске културе, не улазећи у то је ли римска култура супериорнија албанској. Албанска култура, митови, обичаји, глазба, традиција ничим не показује да су Албанци стољећима били становници Римског Царства.
Узмимо Влахе из источне Србије за успоредбу. Власи су већ стољећима рурално становништво, па су ипак у њиховој култури добро видљиви остаци римског насљеђа.
Па одакле онда толико романских ријечи у албанском језику?
Врло једноставно. Ако је већина албанских племена на Балкан дошла у 11. стољећу из јужне Италије, онда су они у јужној Италији свакако били под јаким утјецајем романског језика.
1.) Романске ријечи у албански су ушле у вријеме боравка предака данашњих Албанаца у јужној Италији.
2.) Романске ријечи у албански су ушле јер су Албанци стољећима били поданици Бизанта.
3.) Романске ријечи у албански су ушле јер су Албанци стољећима били под влашћу Млетачке Републике.
4.) Романске ријечи у албански су ушле преко поарбанашених Влаха.
5.) Романске ријечи су у албански ушле преко литургије.
6.) Романске ријечи су у албански улазиле и у 19. стољећу када су румуњски мисионари покушавали Албанце припојити корпусу румуњске нације.
7.) Романске ријечи су у албански ушле преко талијанских мисионара који су покушавали Албанце припојити корпусу талијанске нације.
Ово је збиља довољно путева, а било их је још.
На крају крајева, чакавци у Хрватском Приморју (Кварнеру) имају далеко више романских ријечи него Албанци, примјерице, за „јастук“ кажу „кушин“, за „шећер“ „цукар“, итд., чак и за обитељске односне користе романске ријечи: дјед је ноно, или чак грчке, нпр. шурјак (брат ваше жене) код чакаваца је куњадо.
Ако су Хрвати који живе на Кварнеру дошли из Украјине у 7. стољећу, а Албанци су на Балкану више од 1500 година живјели под влашћу Римљана (прво Рима, па касније Бизанта), како је могуће да Хрвати на Кварнеру имају далеко више романских ријечи у свом лексику него Албанци у свом?
Најважније је нагласити да је према радовима албанских лингвиста ноторна чињеница да су латинске ријечи у албански ушле посредно преко других језика. Зашто би латинске ријечи у албански улазиле из српског, зашто их нису преузели директно од Римљана? Можда зато што у вријеме Илира и Рима нису живјели на Балкану?
И гдје су албанске ријечи у латинском? Ако су Албанци потомци Илира и ако су Илири говорили неким архаичним обликом данашњег албанског језика, онда би у латинском морали наћи илирске ријечи, а њих нема, па нема. Славенских има, али то је тема неког од сљедећих текстова.
