Годину након парламентарних избора једно од важних питања које се односи на општу перцепцију грађана је питање правца кретања Црне Горе, саопштила је Далиборка Уљаревић, директорица ЦГО, представљајући анализе истраживања „ЦГ плус“.
Оних који цијене да Црна Гора иде у добром правцу је, каже, нешто мање од трећине, при чему је прошле године то било више од трећине.
„Скоро дупло је пао број оних који цијене да идемо у веома добром правцу, мало је порастао број оних који мисле да идемо у добром правцу. А раст се биљежи у дијелу веома погрешног и погрешног правца.
Најмање оних који тај правац виде као добар је међу млађом популацијом. Највише оних који цијене да идемо у добром правцу је међу оним грађанима основног образовања, а у националном смислу међу Србима. Изразито незадовољство се биљежи међу ониима који се изјашњавају као Црногорци, Муслимани Бошњаци, Албанци и Хрвати“, обајаснила је Уљаревић.
Посебно је занимљива успоредба, како каже, тема коју на друштвено-политичку агенду постављају доносиоци одлука у односу на оно што грађани виде као теме којима треба да се бавимо у друшву.
„Грађани као најпрепознатљивије теме препознају СПЦ и темељни уговор Владе и СПЦ, затим идентитетска питања гдје смо укључили и врло активно питање пописа, па борбу против корупције и организованог криминала. И значајно ниже позиционирају наши политичари питање здравства, незапослености и правосуђа„, рекла је Уљаревић. Грађанима и грађанкама централна питања су незапосленост, затим борба против корупције, док их много мање интересује прича око Темељног уговора и СПЦ“, каже Уљаревић.
Наводи да је врло изражена диспропорција онога што грађани виде као проблем и онога што политичари причају.
Оно што политичари причају, каже, дијели много више црногорско друштво, не одговарају на потребе грађана и тиме наглашавају врло опасну поларизацију друштва.
Што се тиче питања увођења вјеронаука, у том сегменту, каже Уљаревић, грађани су у озбиљној већини против, 58.9 одсто, док нешто мање од петине то подржава и нешто мање од петине немају став о томе.
Натпросјечну подршку увођењу вјеронаука дају грађани преко 65 година, они без образовања и српске националности, али и хрватске мањине. А снажни противници су међу Црногорцима, Бошњацима, муслиманима и онима који имају високо образовање.
