Грубор: Драган Ђилас – Политика у сенци личних интереса

radna sposobnost

Драган Ђилас

Политика у сенци личних интереса

Политички пејзаж у Србији често се посматра кроз дуализам између актуелне власти и опозиције. Док власт предвођена Александром Вучићем има својих мрља, афера и контоверзи, не мање контроверзи прати и фигура Драгана Ђиласа,, који је баша данашња тема. Лидер опозиције и бивши градоначелник Београда. Ђилас, иако се представља као симбол промена и борбе за демократију, са собом носи терет бројних противречности које постављају питања о његовој стварној идеологији и мотивима.

Једна од главних критика која прати Драгана Ђиласа јесте сумња да је његов политички активизам мотивисан више личним интересима него искреном бригом за добробит грађана. Ђилас је био предузетник и пре него што је ушао у политику, али његово богатство, стечено током година проведених на јавним функцијама, баца сенку на његову легитимност као борца против корупције и борца за демократију, људска права и слободе.

Док Ђилас критикује актуелну власт због корупције и непотизма, многи се присећају периода када је сам био део власти, у време владавине Демократске странке. Његов брзи и незаустављиви финансијски успех током тог периода изазива сумње код дела јавности, који га сматрају представником елите која је искористила своју позицију у политици за лично богаћење.

Још један проблем који се везује за Ђиласа и опозицију јесте недостатак јасне и доследне идеологије и реалме политике. Иако се Ђилас представља као политичар који подржава европске вредности, демократију и социјалну правду, његове политичке поруке често остају нејасне и опште. За разлику од других опозиционих лидера који су експлицитнији у својим програмима, Ђиласова политичка реторика се више базира на критици, узурпацији и подривању актуелне власти, без конкретних решења и предлога за будућност., а кроз беспотрбну политизацију неполитичких тема, које су емотивно везане за већину јавног мњења у Србији.

Оваква стратегија, која се своди на реактивну политику, подстакла је бројне грађане да се запитају да ли је Ђилас уопште способан да донесе праве промене, или је његов циљ искључиво повратак на власт и допуна потрошеног буђелара на рачун грађана Србије.

Један од најчешће истицаних аргумената против Ђиласа јесте његов утицај на медије. Као бивши власник више медијских кућа, Ђилас је током свог политичког успона користио свој утицај да би контролисао јавно мњење у своју корист. Критичари тврде да је Ђилас више пута злоупотребљавао медијски простор за промоцију свог имиџа и дискредитацију политичких противника.

Овај аспект Ђиласовог деловања нарочито је проблематичан у контексту његове борбе за слободу медија и демократизацију друштва. Његови критичари постављају питање: како неко ко је лично користио медије за политичке сврхе може бити легитиман представник борбе за слободне медије? Ђилас, иако више није примарно у медијском бизнису, наставља да спроводи ову праксу, сврставјући себе и своје политичке интересе уз медијског магната Драгана Шолака.

Иако се Ђилас често представља као предводник уједињења опозиције, у пракси се показало да овај процес иде веома тешко. Опозиција у Србији, под Ђиласовим вођством, деловала је често разједињено и неспособно да пружи кредибилну алтернативу владајућој структури, толико, да се чини да Ђилас ради у корист и за рачун својихполитичких опонената. Сукоби унутар опозиције, различите идеолошке оријентације и лични интереси појединих лидера довели су до тога да грађани губе поверење у способност опозиције да донесе промене.

Ђиласова неспособност да створи јединствен фронт против Вучићеве власти додатно је учврстила утисак да опозиција делује више као група људи с личним амбицијама него као озбиљна политичка алтернатива.

Идеологија Драгана Ђиласа и српске опозиције, уместо да се базира на јасним и доследним вредностима, делује као комбинација личних интереса, недоследности и реторике без стварне визије. Иако је Ђилас често на челу борбе против актуелне власти, остаје питање да ли је заиста способан да спроведе промене које обећава или је његов главни циљ враћање у политичке и финансијске кругове којима је већ дуго припадао.

Јефто Грубор

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас