И такозвана Исламска држава и Русија користе сличне тактике — пропаганду, дезинформације и циљано регрутовање осетљивих група. Хибридни рат данас, тероризам некад – методе су исте: дестабилизација друштва.
Русија, према извештајима, користи „агенте нижег нивоа“ у свом хибридном рату против Запада – обичне цивиле регрутоване, често преко друштвених мрежа, за извођење мањих акција шпијунаже и саботаже: паљење објеката, снимање војних база или слање поштанских бомби. Циљ је увек исти — изазвати хаос и несигурност међу становништвом.
Немачки канцелар Фридрих Мерц недавно је оптужио Москву да води хибридни рат против Запада. Хибридни рат спаја војне, политичке, економске и сајбер тактике, бришући границу између мира и рата.
Паралеле са Исламском државом
Терористичка организација Исламска држава такође је користила интернет за радикализацију и застрашивање људи на Западу. Према речима Кацпера Рекавека из Међународног центра за борбу против тероризма (ИЦЦТ), хибридни рат није само питање „малих зелених људи“ као 2014. године, већ и криминала.
„Ако погледате руску војну доктрину, они су потпуно свесни да је хибридни рат алат који могу да користе,“ каже он. Русија, као и ИСИС, регрутује морално сумњиве или рањиве појединце – оне којима је лакше манипулисати.
Такав приступ омогућава Москви да користи криминалце као посреднике у Европи, слично као што је ИСИС регрутовао европске преступнике за насилне операције.
Идеолошки оквир и манипулација
ИСИС је од 2013. до 2019. тежио успостављању тоталитарне државе засноване на строгом тумачењу шеријатског закона. Познат по бруталним методама и спектакуларној медијској инсценацији насиља, ИСИС је најчешће циљао појединце и мале групе инспирисане пропагандом.
И Русија и ИСИС користе идеолошки набијену пропаганду. ИСИС је привлачио младе, маргинализоване муслимане нудећи им заједништво и сврху; Русија пак шаље прилагођене поруке – било религијске или националистичке – да би створила лојалност и спремност на деловање.
Руска православна црква као идеолошки ослонац
Према експертима, Русија регрутује социјално маргинализоване, често рускојезичне појединце широм Европе, укључујући и неке припаднике православних заједница у Немачкој. Др Ханс Јакоб Шиндлер из организације Цоунтер Еxтремисм Пројецт (ЦЕП) каже да је идеални „агент нижег нивоа“ или идеолошки мотивисан или економски несигуран — комбинација која се лако искориштава.
Посебну пажњу привлаче руске православне парохије које имају блиске везе с Москвом. Иако се формално позивају на „аполитичност“, поједини свештеници потврђују да се руска црквена реторика променила, али не и суштински — и да остаје у служби државне политике.
Патријарх Кирил и други високи свештеници представљају рат у Украјини као „свети рат“ за одбрану православних вредности од западног утицаја. У марту 2024. Руска православна црква издала је указ у којем се сукоб назива „светим ратом“ против „сатанизма Запада“ и глобализма.
Између хибридног и светог рата
ИСИС је кроз верски фанатизам успевао да мобилише појединце за терористичке акције широм света. Русија, у савременој верзији, користи мешавину национализма, религије и антизападне пропаганде да би постигла исто — дестабилизацију.
Док Исламска држава позива на „џихад“, Кремљ говори о „одбрани православља и традиције“. У оба случаја, циљ је исти — створити рат у умовима људи, где се вера и политика спајају у инструмент глобалне моћи.
извор:еуронеwс.цом
