За велики број Карловчана он је херој „без којега би Карловац био други Вуковар“
Пише: Марио Пушић, Јутарњи лист, Загреб
Умировљени карловачки специјалац Михајло Храстов, који је на Коранском мосту 21.9. 1991. године из стројнице Ултимаx убио 13 и тешко ранио двојицу српских резервиста, стотињак метара даље, на зиду подвожњака брзе цесте прије десетак дана добио је особни мурал, који ће бити „отворен“ сутра у вечерњим сатима, на 30-годишњицу догађаја.
Некако у то вријеме на сједници Градског вијећа расправљат ће се о приједлогу његових субораца да се спорни мост назове по „Специјалној јединици полиције Гром“, којој је Храстов припадао. Не би ова догађања ни по чему била спорна да Храстов непријатељске војнике није побио разоружане и заробљене, тако је утврдио Врховни суд Републике Хрватске., након судске тракавице која је трајала 23 године.
Првом оптужницом тада Окружног јавног тужитељства у Карловцу, у свибњу 1992. године, започео је његов казнени прогон, а завршио је у свибњу 2015. године, пресудом Врховног суда на четири године затвора због ратног злочина, које је Храстов одслужио. Хрватско правосуђе у те се 23 године компромитирало с укупно седам пресуда истом човјеку за исто казнено ђело, а у коначници га је прогласило злочинцем. Но, за велики број Карловчана он је херој „без којега би Карловац био други Вуковар“.
Српско народно вијеће пак годинама комеморира те српске војнике као невине жртве, прошле године нису то успјели направити на самоме мосту, одустали су у посљедњи тренутак због просвједа који су бранитељи организирали на и око моста.
Тензије расту
Тензије уочи 30. годишњице расту, градски вијећници „Можемо!“ виде „непотребну милитаризацију јавног простора, а Корански мост јефтином монетом за доказивање домољубља и поларизацију друштва, устврдивши да Карловац губи битку с аутентичним и правим вриједностима модерног и напредног града“.
– Недопустиво је утемељивати идентитет на злочину јер добро знамо да је тог рујна на Коранском мосту побијено 13 разоружаних резервиста који су се предали. Морамо бити способни сукобити се с властитим злочинима јер ако то не учинимо односно они који то не чине, уједно допуштају другима да се хвале и да се не сукобљавају са својим злочинима. Они који подржавају ту идеју уједно пружају руке онима који цртају графите, именују школе, мостове и улице по разним Младићима и Караџићима- рекао је нестраначки Антун Алегро, иначе члан у Одбору за именовања.
За карловачког градоначелника Дамира Мандића именовање моста на Корани именом СЈП Гром „само је завршни је корак у одавању поштовања погинулим бранитељима и онима живима у Карловцу, те спомен на вријеме поноса“. Није у реду, каже, тражити неку другу симболику.
– Није ово никаква милитаризација простора, него то заслужује 225 мртвих Карловчана којима смо дужни дати признање за оно што су дали за град и домовину – свој живот, казао је Мандић, осврнувши се и на Храстова.
Мурал осликали навијачи
– Разумијем да један дио суграђана има велик осјећај кад се говори о пресуди, но њу нитко не може доводити у питање. Разумијем тај осјећај неправде којег има бранитељска популација и дио грађана, но након мог позива да сви сједнемо за стол, јавили су ми се само из Удруге СЈП Гром, рекао је.
Иако даје подршку именовању моста, неће се појавити на отворењу мурала „јер није добио никакав захтјев, а локација је у обухвату Хрватских цеста, но наглашава како се подршком имена мосту а недоласком на отворења мурала не ограђује, већ још једанпут поручује да сви сједну за стол“.
Мурал су осликали припадници БББ-а Карловац уз финанцијску потпору бранитеља. Осим лика Михајла Храстова, те амблема постројбе на зиду, на ступу је своје мјесто нашла и тробојница која умјесто грба има – стројницу Ултимаx.
