Египат (МНН) — Египту је потребно више помоћи, наводи УН, јер сада прима више избеглица из суданског грађанског рата него било која друга земља – конфликта који УН називају највећом хуманитарном кризом на свету.
Три четвртине свих избеглица у Египту долазе из Судана, што је утростручило укупан број избеглица у само две године. Бонита, представница Библијског института Нуба планина у Каиру (NBIC), каже да су већина избеглица које сусрећу самохране мајке са децом.
„Мужеви нису дошли с њима — или су остали да бране земљу у Судану, или су можда убијени у рату“, објашњава она.
Самохране мајке се боре да преживе
Правне препреке отежавају избеглим мајкама да у Египту нађу пристојан посао. „[Компаније] морају имати десет египатских радника на сваког странца кога желе да запосле, тако да је тешко одржати тај однос,“ каже Бонита.
Са гладним устима која треба нахранити, многе избегле мајке прихватају било какав посао. „Већина ради ‘на црно’ и прима новац на руке,“ објашњава она.
„Раде као чистачице у нечијем дому или локалу, спремају чај, обављају ситне послове.“
Овакав рад често учвршћује штетне предрасуде. „У Египту има пуно расизма,“ каже Бонита.
„У свим старим филмовима, сви слуге у кућама били су тамнопути, тако да се на све тамнопуте и даље гледа као на ‘нижевредне’. Свакодневно доживљавају расизам на улицама.“
Нада у Христу и духовна обнова
Да би одговорили на ове потребе, NBIC и њихови партнери нуде наду и смисао кроз интензиван, једногодишњи програм за жене који се одржава недељно.
„Фокус је на психолошкој свести, духовној и теолошкој обуци, као и обуци за вођство – врло је свеобухватан и покрива различите аспекте њихових живота,“ каже Бонита.
Програм „опремљује жене да подучавају друге и служе својој заједници,“ додаје она.
Поред тога, NBIC нуди и трогодишњи програм помоћи избеглицама који се одржава два пута недељно, као и интензивни годишњи курс четири дана недељно.
Повратак достојанства
NBIC посебно води рачуна о потребама суданских жена. „Прошле године дошла је једна жена из САД и одржала серију радионица о здрављу жена, што је заиста оснажило жене да стекну већу контролу над својим телом и здрављем,“ каже Бонита.
Силовање и сексуално насиље често се користе као оружје у суданском рату. Радионице су „охрабриле заједницу да подржи и прихвати жене, чак и ако су затруднеле због силовања… уместо да их одбацују,“ каже она.
„Жене нам долазе трудне, али не зато што су желеле да остану у другом стању.“
Ове радионице помогле су суданским женама да препознају своју јединствену вредност у Божјим очима.
„Предавачица је снажно повезала Јеванђеље с тим, објаснивши како нам је Христ дао живот кроз воду и крв, а жене имају прилику да буду сличне Богу, јер и оне дају живот кроз воду и крв,“ каже Бонита.
„То је женама дало достојанство и помогло им да схвате: ‘Ја сам створена по лику Божјем и могу да будем слична Богу на начин на који мушкарци не могу.’“
Како помоћи
Молите се Господу да окружи избегле мајке Својим миром и утехом. „Многе од њих и даље имају породице у Судану које страдају, и стално добијају вести о убијеним рођацима, што је веома тешко,“ каже Бонита.
„Молите се за све избегле жене које су самохране мајке у Каиру. Имају по троје, четворо или петоро деце и покушавају саме да издржавају породицу.“
Молите се да суданске избегле мајке пронађу снагу у Господу. „Сви наши студенти имају искрену жељу да служе својој заједници, али морају веома напорно да раде само да би обезбедили храну и кров над главом својој породици,“ закључује Бонита.
извор: mnnonline.org
