На тај начин се обезбеђује и дуго трајање изолације пуковника Алексица у месту пребивалишта у Подгорици, што је, такође, један од циљева ове фарсе
Прошло је више од пет година од када је другог октобра 2016. године лишен слободе пуковник Радован Алексић, држављанин Републике Србије, због сумње да је 11. јула 2016. године, наводно, у Подгорици покушао да убије полицијског службеника Предрага Шуковића бившег начелника Одсека за борбу против организованог криминала и корупције Управе полиције Црне Горе.
Поступак покренут по том основу се и даље налази у фази истраге упркос чињеници да су сви рокови за његову реализацију одавно истекли.
Алексић је негирао извршење кривичног дјела које му се ставља на терет и одбацио било какву повезаност са тим случајем уз напомену да се тога дана када је у Подгорици рањен Предраг Шуковић он налазио у Београду и понудио истражним органима да, преко надлежних органа Републике Србије, провјере његове наводе.
Чињеницу да се Алексић у вријеме извршења кривичног дјела налазио у Београду истражни органи Црне Горе су потпуно игнорисали, а игнорисали су је, макар до сада, и надлежни у Београду иако је она неспорна и позната како у Србији и Црној Гори тако и многим међународним организацијама.
Вишегодишња истрага, чини се, представља обичну фарсу и њени резултати се углавном своде на тврдње да је Алексић особа на, од стране полицијских службеника, монтираном и преправљеном видео снимку који није настао на мјесту извршења кривичног дјела, затим на диригованом и унапријед припремљеном свједочењу бивших војних лица – криминалаца Ахма Хајдарпашића и Веселина Голубовића, манипулације телефонским комуникацијама и лажни налаз вјештака Немање Радојевића.
По основу лажних и исконструисаних оптужби Алексић је провео у притвору нешто више од три месеца након чега је пуштен на условну слободу уз јемство са израченом забраном напуштања мјеста пребивалишта у Подгорици.
Када је дошло до промјене власти у Црној Гори, Више државно тужилаштво је експресно предмет послало у Београд како би се надлежни органи Србије, након реализације неких процесних радњи, изјаснили о томе да ли је Алексић починилац предметног кривичног дјела или није, али одговора нема иако је од тада прошло скоро годину дана.
У овом поступку није циљ да се разјасни покушај убиства Предрага Шуковића већ да се заштите стварни извршилац и налогодавци истог и уједно црногорске службе безбједности обрачунају са пуковником Алексићем из разлога који немају додирних тачака са овим случајем.
На тај начин се обезбеђује и дуго трајање изолације пуковника Алексица у месту пребивалишта у Подгорици, што је, такође, један од циљева ове фарсе.
Важну улогу у монтирању овога процеса, према сазнањима Алексића и његовог тима, о чему је ИН4С више пута писао, су имали бивши премијер и бивши директор Управе полиције Душко Марковић и Веселин Вељовић, тужиоци Весна Јовићевић, Жељко Томковиц и донекле Данка Ивановић Ђерић, бивши шеф граничне полиције Веско Дамјановић, инспектор Синиша Стојковић и група полицијских слузбеника којом је он руководио, бивиши директор АНБ и бивши шеф подгоричког центра АНБ Дејан Перуничић и Милан Ковачевић, као и вјештак судске медицине Немања Радојевић, али и друга лица – припадници безбједносног сектора и вјештаци.
Из извора блиских Радовану Алексићу сазнајемо да је црногорским истражним органима у вођењу ове фарсе значајна подршка и помоћ стизала из Београда посебно од Вишег јавног тужилаштва у Београду којим руководи тужитељка Наташа Кривокапић.
Подсјећамо, одмах након хапшења у октобру 2016. године, у намјери да прикрију нечасну подвалу за покушај убиства инспектора Шуковића, црногорске службе безбједности су, преко режимских медија у Црној Гори, али и многих у Србији, покренули прљаву кампању у којој је Алексић описан као носилац деструкције и субверзивног дјеловања повезан са страним обавештајним службама уз чију помоћ је наводно рушио режим Мила Ђукановића, како је формирао 7. Батаљон и Редарску службу Демократског фронта и са просрпским снагама спроводио активности ради дестабилизације Црне Горе и њене власти у једном дужем временском периоду и томе слично.
Показало се на крају да су то само неистине пласиране ради покривања стварне позадине напада на Предрага Шуковића (илегална производња и промет цигарета, напади на новинаре итд) и других злочина иза којих стоје црногорске службе безбједности чији руководећи кадар је њих покушао подметнути Радовану Алексићу, при чему су, како сазнаје одбрана, имали подршку појединаца и дијелова државне администрације Републике Србије.
Ин4с
