Хрвати пред Папом величају усташког бискупа Степинца
На Тргу Светог Петра у Риму, пред очима света и у присуству папе Лава XВИ, око десет хиљада Хрвата под плаштом „националног ходочашћа“ претворило је празник вере у параду ревизионизма. Уместо крста и покајања – бронзани кип усташког „блаженика“ Алојзија Степинца.
Дарови под маском „побожности“
Папи су уручили кип Степинца и јаслице од шкољки из Јадрана. Иза тих „симбола“ крије се сурова истина: док су њихови преци палили српске храмове и благосиљали кољаче у Јасеновцу и Глини, данас потомци шаљу лик саучесника као „свети дар“. То није симбол вере – то је подсетник на време када је Католичка црква у Хрватској стајала уз раме усташама.
Лицемерје Ватикана
Папа је поздравио ходочаснике на хрватском, примио дарове и прећутао стотине хиљада жртава. Као и деценијама уназад, Ватикан избегава да се суочи са својим савезништвом са усташким режимом. Слави „мученике комунизма“, а заборавља жртве покрштавања под ножем и геноцида у НДХ.
Срби не заборављају
Србија и српски народ неће дозволити да се преко истине пређе ћутањем. Јасеновац, Јадовно, Јастребарско, Сисак, Пребиловци, Глина – то су вечне ране. Док једни промовишу „блаженике“, ми памтимо бачену децу у јаме и мајке заклане пред олтарима.
Истина пре свега
Алојзије Степинац није мученик – он је саучесник. Његов лик у Риму није знак светости, већ доказ да у хрватској Католичкој цркви још увек нема искреног покајања. Први корак ка миру морао би бити једноставан: покајање и истина. Истина о Јасеновцу, о покрштавањима Срба, о благословима усташким зверима. До тог дана, сваки кип и свака шкољка из увале Слано остају натопљени крвљу невиних – као вечни сведок геноцида који не застарева.
