Потез Аустралије, као прве у свету која је увела ова ограничења, похвалили су за Курир телевизију социолози, економисти и психолози и навели да томе треба да тежимо ради добробити целокупног друштва.
Србија, али и све земље, треба да следе пример Аустралије, која је пре неколико дана усвојила закон о забрани друштвених мрежа за децу млађу од 16 година! То је веома добар, позитиван и користан корак, не само за тинејџере већ и за државу и друштво у целини, јер смо сведоци бројних злоупотреба на мрежама, сагласни су саговорници Курира.
Подсетимо, Аустралија је, као прва на свету, усвојила закон након бурне дебате, која је трајала данима. Очекује се да ће ступити на снагу у новембру 2025, а управо ће он поставити неке од најстрожих контрола друштвених мрежа, док ће платформе бити принуђене да предузму разумне кораке како би осигурале да постоји адекватна провера старости.
Главни циљ овог закона је да се смањи штета коју друштвене мреже могу нанети младима у Аустралији, навео је премијер Ентони Албаниз.
– Родитељи су забринути за безбедност своје деце на интернету, као што сам и ја – истакао је.
Платформе Икс, Фејсбук, Инстаграм, Тикток, Снепчет и Редит (Јутјуб је изопштен из закона) сносе искључиву одговорност за спровођење нових правила и имају годину дана да се припреме, а уколико дође до пропуста у спречавању деце да отварају налоге, прете им казне до 50 милиона аустралијских долара.
Психолог и психотерапеут Јелена Манојловић истакла је за Курир да би све земље, па и Србија, требало да следе пример Аустралије.
– Друштвене мреже лоше утичу на нашу децу, међутим, бојим се да би овде могло доћи до отпора родитеља, али и деце. Савршено би било забранити мреже млађима од 16, јер би се деца коначно окренула поновној социјализацији – истакла је:
– С обзиром на то да су могуће злоупотребе приликом отварања налога, нпр. унос лажне године рођења, мислим да би платформе требало да уведу верификацију од стране родитеља за сваког ко жели да приступи мрежама. Сав тај садржај утиче на дечју психу, а чињеница је да многи трпе и сајбер насиље.
Да деца млађа од 16 година не треба да имају профиле на друштвеним мрежама, сматра и социолог Бојан Панаотовић.
– Оно што бисмо за почетак могли да предложимо у нашој земљи јесте да се мобилни телефони не користе током часова, и у основним и средњим школама, па и на факултетима.Телефони пре наставе треба да се ставе на сигурно, под кључ, а ко жели, на одмору може да провери свој уређај. То је већ заживело у неким школама. Друга ствар, кад деца дођу из школе, родитељи треба да их усмеравају на учење, лектиру, спорт, кућне послове, а да мреже и телефоне користе умерено.
Додао је да то што је учинила Аустралија није ригорозна мера, већ је добродошла, а на друштвеним мрежама има и добрих и лоших ствари.
– Не треба да кажемо да је сам по себи зло, али то је простор у коме су могуће многе лоше и негативне ствари и ефекти који утичу на психу младих. Не ради се само о мрежама, већ и о дописивању, потребна је жива реч! Мислим да деци не треба профил на мрежама, јер тамо може да има силеџија, педофила, предатора… Није крај света ако дете има профил, али то треба да се користи на један нормалан начин. Родитељ мора имати контролу на дететом, кад крене на спавање, треба му узети телефон, таблет, лаптоп. Многи се дописују до два-три ујутру, па устану испијени и уморни за школу!
Двоструки ефекат: Довешће до заштите здравља деце и пада прихода оператера и оглашивача
Проф. др Михајло Рабреновић, стручњак за менаџмент јавне управе и економиста, наводи да увођење закона сличног аустралијском може довести до смањења прихода мобилних оператера, јер ће деца млађа од 16 година бити ограничена у коришћењу друштвених мрежа, што може утицати на њихову употребу мобилних података.
– Међутим, овај ефекат ће вероватно бити минималан, јер деца чине мали део укупне потрошње мобилних услуга. Увођење сличног закона у Србији захтева пажљиву анализу. Добра страна је заштита менталног и физичког здравља деце, као и подршка родитељима. Лоше стране су ограничење слободе избора и што технолошке компаније и оглашивачи могу бити негативно погођени смањењем броја корисника. Са економског становишта, ова мера може имати двоструки ефекат. Позитиван – смањење сајбер насиља и зависности од технологије може довести до повећања продуктивности и смањења здравствених трошкова. Негативан – технолошке компаније и оглашивачи могу доживети пад прихода. На крају, иако ова мера има потенцијал да донесе користи у смислу заштите деце, потребно је пажљиво размотрити све аспекте.
Извор: kurir.rs
Фото: Pixabay
