Случај Бјелогрлић
Упадљиво је да су Бјелу и поред његовог непримереног, чак и мучког поступка, подржале неке јавне личности, као и да је добио солидну подршку преко друштвених мрежа. Јасно је да за већину њих то нису били ударци које је примио Гага Антонијевић, већ лично Александар Вучић. Зато су благословили Бјелине песнице
Када је крајем осамдесетих благопочивши Душан Прелевић – Преле објавио своју прву збирку приповедака, одлучио је да је наслови „Како је умро Баш Челик“, по једној од 32 изразито урбане приче које је поделио у три целине по узору на чувени албум Мајлса Дејвиса. Рецензију за ову књигу, препуну београдског стила и живота „пуним плућима“, написао је један други београдски шмекер (који на жалост такође више није међу нама), велики господин и интелектуалац Миодраг-Миле Перишић.
ПРЕЛЕТОВСКА АТМОСФЕРА БЕОГРАДА Аутор у овој аутобиографској причи слика згуснуту атмосферу болнице у којој живот завршава бивши глумац који је некада глумио Баш Челика у дечијим представама; помало је ово прича о изгубљеној илузији коју је аутор још од раног детињства носио у себи, а помало о сложености живота чије право лице упознајете тек када видите и његово тужно наличје. Читава књига одише тим опуштеним али и фреквентним београдским ритмом у коме се мешају сетна равнодушност према животу и колоритна горчина према његовим плодовима.
Да ли је нас на недавном немилом догађају из лобија нишког хотела „Амбасадор“ запљуснуо задах те исте прелетовске атмосфере?
Није случајно да су у уводу овог штива коришћени дело и личност највећег десперадоса из строгог центра Престонице, рокера и боема Прелета, председника сваке београдске улице и кафане у Кругу двојке. Јер је он, заједно са сроднима у времену и простору Београда, градио тај препознатљиви шмекерски стил по коме ће наша метропола – ако ни по чему другом – постати особена и славна. И није случајно што је управо он – рођени Крсташ Преле – заједно са Дорћолцем Тиркетом (Богдан Тирнанић) и Чубурцем Миком Оклопом (Милан Оклопџић) написао на самом почетку деведесетих заједничку књигу „Београдске приче“, оставивши тако аманет духу једног несталог времена.
Сва тројица су још за живота понели највише признање које овај град може да додели: постали су београдски шмекери. Јер постати београдски шмекер никада није значило бити по занимању „рођени Београђанин“, а још мање бити на званичној функцији у престоници. Ово признање се никада није стицало кроз партијске конгресе, државне институције или кроз медијске кампање. Управо супротно: у мемли градских кафана и по калдрми градских улица, увек са финим отклоном и умереним циничним презиром према властима, деценијама стрпљиво и опуштено, сопственим духом, сопственим карактером и сопственим делом, постајете добровољни давалац крви овом „трансцеденталном братству“. И у њему не суделују само познати и само они са великим делом, на неки начин у њега су уткани и многи шире непознати, чији подвизи живе диљем престонице у кафанским легендама и у градским митовима.
Зато је ово братство београдског шарма тако свеобухватно: чине га и креативне даме попут Мирјане Бобић Мојсиловић и Оље Ивањицки; чине га рођени Београђани попут Тиркета, Прелета и Мике Оклопа, али и „дошљаци“ попут Тијанића и Лазанског који су својом бистрином и енергијом поправљали зидове престонице кад год би се ови урушили; чини га и експлозивна енергија Бате Стојковића, али и лежерни шарм Боре Тодоровића; крунишу га својом памећу и усменом литературом дисидентски председник Михиз и својом појавом највећи „господин и мангуп“ Гага Николић. Чине га и ултимативна пијанства ратног сирочета из Мостара, „српског Рембоа“ Јаше Гробарова, али га чини и најчистији хроничар београдског начина живота, рођени Сарајлија и господин-боем Момо Капор; чине га и спортисти, „мангупи са терена“ попут Моке Славнића и Шекија, али и до краја неостварени фудбалер са Булбулдера и велики голубар Чава Димитријевић, који „није хтео да упропасти младост због фудбала“. Чине га рокери попут рођеног Чачанина Боре Чорбе и београдске деце Меги-Маргите и Цанета, али и фолковци попут рођеног Краљевчанина Тозовца и Џеја од Дорћола.
