СРПСКИ ТАРОТ
Једна од ретких афирмација у којој би се могли сложити је та да код Срба наилазимо на један невероватно висок број брилијантних појединаца. А опет с друге стране, на нивоу народа је ситуација сасвим обрнута.
Сви знамо да таксиста из Београда зна боље колика је цена некретнина на југу Шпаније него ли и сами Шпанци. Да господин није таксиста сигурно би био добар кандидат за камиказу. У сваком случају није сумануто закључити да смо пред феноменом где иако на идиотски начин индивидуа жели да иступи из своје околности и из система свог окружења, она то не постиже.
Али није сво зло за зло, како говораше наши стари. Британски антрополог Д. Морис у својим делима описује као окидач за људску креативност ексцес сигурности или ексцес несигурности. Што ће рећи велика сигурност или велико зло. Ова два фактора су дубоко повезана са личним интегритетом који је код Срба већ превише векова угрожен. Када не истребљењем и холокаустом (који је такође српска ствар, и једна дубока тема) онда јаким економским притиском.
Бити Србин је скупо. У таквим околностима образовни модел, дете индустријске револуције и отац колективизма није у стању да заштити Србе од свих зла која га сналазе. И то је тај моменат када се као спас, код неких од наших појединаца, обелодани исконски архетип изнад офуцаног стереотипа, што је у већој мери ствар васпитања више него ли ствар образовања.
Постоји такође још један битан састојак да заокружи ово врзино коло. Инат. Системско супротстављање вишој сили са становишта мање. У целом универзуму не постоји ефикасније оруђе за превазилажење себе самог од ината. Свесно безнађе и колосални бес јашу истог коња. И то је то. Израз крајње слободе.
То је тај лудак из тарота. Не знаш дали је то нула или двадесет и два. Лудак да, али не будала. Од оних сам који мисле да било паметно да наш народ схвати да није исто иступити из система што иступати по систему. Један пут води у мрак, утапање и истребљење а други нас води попут сонде Војаџер у звезде, свемир и спознају.
Проф: Игор Недељковић Станковић
