Интервју др Александра Раковића за македонске медије: Ето шта Фанар жели од Македонске православне цркве – ПРОМЕНА ИМЕНА ЈЕ ТЕК ПОЧЕТАК!

др Александар Раковић, историчар

научни саветник Института за новију историју Србије у Београду

интервју за Инфомакс

Данас нећемо говорити о историји, већ о савременим дешавањима у православном свету и желели бисмо да вам поставимо неколико питања

1. Пре свега, молим вас да ми кажете како је завршен процес за добијање афтокефалности МПЦ од стране СПЦ, односно какав је канонски исправан поступак са Вранишковским и његовим епископима даље?

Процес којим је Српска православна црква (СПЦ) доделила аутокефалност Македонској православној цркви (МПЦ) био је у потпуности исправан канонски поступак. Наиме, Македонска православна црква је, својом вољом и са сагласношћу Српске православне цркве, 16. маја 2022. успоставила канонско јединство са СПЦ и враћена је у аутономни поредак, у оквиру Патријаршије са седиштем у Београду. Потом је Македонска православна црква 18. маја 2022. затражила од Српске православне цркве да јој додели аутокефалност. У складу са новонасталим околностима потпуног разумевања, црквеног реда и канонског јединства, Српска православна црква је 20. маја 2022. једногласном одлуком свих њених архијереја на заседању Светог архијерејског сабора СПЦ донела одлуку да се Македонској православној цркви додели аутокефалност. Стога је патријарх српски Порфирије 5. јуна 2022. у Београду уручио архиепископу Стефану Томос о аутокефалности Македонске православне цркве.

Остало је потом, да се током наредних месеци, разреши и питање интеграције односно реинтеграције јерархије Православне охридске архиепископије (ПОА), на челу са архиепископом Јованом Вранишковским, у састав Македонске православне цркве. Након једногодишњих братских разговора патријарха Порфирија и архиепископа Стефана, као и других архијереја СПЦ, МПЦ и ПОА, Свети архијерејски сабор СПЦ је на заседању од 14. до 20. маја 2023. донео одлуку – када је реч о Православној охридској архиепископији – „о додељивању канонског отпуста јерархији ове аутономне Цркве од стране Српске Православне Цркве и њеном интегрисању у Синод Македонске Православне Цркве у складу са свештеним канонима и Уставима наше две помесне Цркве, као и раније постигнутим договором Синодâ све три црквене структуре“.

Тиме је, што се Српске православне цркве тиче, с њене стране овај поступак успешно окончан. Сада је на Синоду Македонске православне цркве, који заседање почиње 20. јуна 2023, да донесе одлуку о канонском пријему архијереја некадашње Православне охридске архиепископије у састав Македонске православне цркве, да онима који већ били епархијски архијереји додели епархије, чиме они надаље постају чланови Синода Македонске православне цркве.

2. Да ли је Томос који је СПЦ дала МПЦ канонски и потпун јер у Македонији одређени кругови у цркви и медијима тврде да СПЦ није имала право да томос преда МПЦ?

Понављам, Томос о аутокефалности који је Српска православна црква издала Македонској православној цркви је канонски исправан и сасвим потпун. Наиме, Српска православна црква се држала одлуке која је, око процедуре давања аутокефалности, донета 2016. на Критском сабору. Према тој одлуци, Мајка-Црква одлучује о томе да ли су се стекли услови за додељивање аутокефалности Ћерки-Цркви, а потом предлаже осталим аутокефалним Православним црквама да потврде и признају ту нову аутокефалну Цркву.

Српска православна црква је, наравно, Мајка-Црква Македонској православној цркви коју је 1959. учинила својом Ћерком-Црквом тиме што јој је доделила аутономни статус. Око тога не може бити дилема. Но, да би аутокефалност Македонске православне цркве била до краја заокружена, њену аутокефалност треба да признају остале Православне цркве. Српска православна црква је доставила Томос о аутокефалности Македонске православне цркве свим аутокефалним Православним црквама како би и оне усвојиле ову одлуку.

3. Да ли имате било какву информацију о захтевима Цариградске Патријаршије упућеним МПЦ-ОА и да ли су ти захтеви у православном духу и канонски тачни, заправо да ли је МПЦ-ОА заправо потребан тзв. други Томос из Цариграда, због чега Цариград условљава МПЦ да испуни те његове захтеве за давањем тзв. другог Томоса?

Цариградска патријаршија је тражила је од Македонске православне цркве да одбаци Томос о аутокефалности који јој је доделила Српска православна црква. Притом, Цариградска патријаршија има намеру да додели свој Томос – не знамо какве природе – Македонској православној цркви ако се МПЦ одрекне свог македонског имена, одрекне македонских епархија у дијаспори у корист Цариградске патријаршије и сведе се само у границе Републике „Северне“ Македоније.

Још један актуелан политички услов Цариградске патријаршије је да Македонска православна црква призна Епифанијеву парацрквену организацију у Кијеву. Уколико би се Македонска православна црква определила за тај корак да призна Епифанијеву структуру у Кијеву, то би био корак сасвим насупрот сестринској одлуци Руске православне цркве да у потпуности призна Томос о аутокефалији који је Српска православна црква издала Македонској православној цркви. Наиме, само је Руска православна црква признала баш све идентитетске елементе аутокефалности – име, територијални опсег и организацију – Македонске православне цркве.

Притом, ни све гркофоне Православне цркве нису признале одлуку Цариградске патријаршије да се Епифанијевој структури додели аутокефалија. Од Македонске православне цркве се, дакле, тражи да буде прва словенска Православна црква која би признала Епифанијеву структуру и да у томе буде бржа од макар две гркофоне Православне цркве. Нема потребе да Македонска православна црква нарушава односе са Руском православном црквом која јој је изашла у сусрет и пружила руку.

Верујем да Македонска православна црква неће прихватити ниједан од цариградских услова који угрожавају њен идентитет, територијални интегритет и сестринске односе са другим Православним црквама – да би јој Цариград издао свој Томос. Јер у том Томосу би било по ставкама побројано чега се све Македонска православна црква одрекла да би – према цариградским мерилима – можда једног дана била аутокефална.

4. Да ли је од икаквог значаја то што неке помесне православне цркве које су прихватиле Томос о афтокефалности СПЦ у МПЦ-ОА дају властита еуфемистичка имена МПЦ у својим диптихима, називајући не пуним уставним именом, већ друге назив Православна црква у Северној Македонији итд?

Српска православна црква оставила је на вољу Македонској православној цркви да се са гркофоним Православним црквама договори око имена које ће се користити у њиховој међусобној комуникацији. Но, очито је да и Бугарска православна црква и Румунска православна црква – које су признале Томос о аутокефалности Македонској православној цркви – имају другачије тумачење имена. Најважније је да Македонска православна црква заокружи аутокефални статус, без обзира на несугласице око имена, али да се не одрекне своје организационе целине коју заједно са Републиком Македонијом чини македонска дијаспора. Македонски народ то не би могао да поднесе.

5. Како оцењујете будући развој догађаја у православном свету?

Не знам. Видећемо.

Извор: infomax-mk