Вредност турских улагања у Србији достигла је приближно 250 милиона долара, а пре само 10 година износила је милион долара
Наши односи са Србијом, с којом смо повезани културно и историјски, развијају се веома брзо на свим пољима. Сведоци смо најбољег периода у погледу односа двеју земаља. Између нашег председника и председника Србије господина Вучића постоји искрено пријатељство. Поверење које постоји међу њима и њихови визионарски ставови умногоме су допринели довођењу односа и пријатељства двеју земаља на овај ниво, каже у разговору за „Политику”, Мевлут Чавушоглу, министар спољних послова Турске, који је јуче стигао у Србију, где ће данас разговарати с председником Александром Вучићем, премијерком Аном Брнабић и министром спољних послова Николом Селаковићем.
„Упркос пандемији, посете на високом нивоу се настављају. Поводом самита Процеса сарадње југоисточне Европе и састанка министара спољних послова, ове године угостили смо премијерку Ану Брнабић и мог колегу Николу Селаковића. Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић посетио је нашу земљу у јуну. У јулу је наш министар културе и туризма Мехмет Нури Ерсој боравио у посети Београду. У наредном периоду председник Народне скупштине Ивица Дачић посетиће нашу земљу. Жеља нам је да до краја 2021. године угостимо председника Вучића на трећој седници Савета за високу сарадњу. Моја посета се односи и на припреме за ту седницу, којој придајемо велики значај”, каже министар Чавушоглу коментаришући политичке односе Анкаре и Београда.
„Током моје посете потписаћемо Меморандум о разумевању, који се односи на развој сарадње између наших министарстава. Сагледаћемо односе двеју земаља из свих углова и размотрити дешавања у региону. Сходно томе, сутра ћу са својим драгим пријатељем Николом Селаковићем присуствовати званичном отварању Генералног конзулата у Новом Пазару. Турска ће на тај начин постати прва земља које је отворила свој конзулат у Новом Пазару. Верујем да ће постојање конзулата дати велики допринос развоју наших односа путем јачања културних и међуљудских веза. Мир, стабилност и просперитет на Балкану веома су важни за Турску. Србија је једна од кључних земаља кад је реч о стабилности и миру у југоисточној Европи. Задовољни смо што видимо да одлични односи са Србијом доприносе регионалном миру и стабилности”.
Веома сте ангажовани кад је реч о Авганистану. Како коментаришете долазак талибана на власт, да ли се плашите да ће то довести до јачања Ал Каиде?
Сада коначно имамо ново стање ствари у Авганистану. С тим да се сада морамо усредсредити на успостављање мира, спокоја и стабилности. Не треба дозволити да земља остане без ауторитета на власти, пре свега ради очувања безбедности живота и имовине људи.
У том контексту желимо да се формира инклузивна влада коју ће сви Авганистанци осећати као своју. Деловање засновано на свеобухватној разборитости и лекцијама наученим из прошлих грешака допринеће успостављању одрживог мира у Авганистану.
На другој страни, терористичке групе, пре свега Ал Каида и Даеш, не смеју поново пронаћи своје упориште у Авганистану. У том контексту је важно да талибани испуне претходно преузете обавезе. Повећање броја терористичких група у Авганистану могло би да има озбиљне реперкусије на регионалну безбедност. Небезбедно окружење може да покрене нови талас миграција. Због свега тога међународна заједница мора да делује јединствено и солидарно кад је реч о Авганистану. Половини становништва хитно је потребна хуманитарна помоћ. Потребно је повећати напоре међународне заједнице у циљу пружања помоћи и подршке. Становништву се помоћ може допремити само ако УН и друге хуманитарне организације буду неометано радиле.
Турска је спремна да свим расположивим средствима допринесе успостављању инклузивне владе и атмосфере мира и спокоја у Авганистану. У светлу ових размишљања, предвиђено је да наша амбасада у Кабулу настави своје активности. Такође, у складу са захтевом талибана да аеродром у Кабулу остане отворен, водимо преговоре у циљу пружања техничке подршке.
Чини се да су односи Турске и САД на најнижем нивоу у протеклих неколико година. Вашингтон вам је увео санкције због куповине руског система С-400. Какви су ваши односи с Русијом, а какви са САД?
Истина је да пролазимо кроз деликатан период у односима са Сједињеним Државама. Мада, и раније смо доживљавали успоне и падове у нашим односима. Упркос томе, савезништво са Сједињеним Државама наставило је да се развија. Иако се и данас размимоилазимо у вези с разним питањима, нема сумње да постоји богат потенцијал за развој сарадње на пољу билатералних односа са САД, да се наши интереси преклапају по многим регионалним и глобалним питањима, а наше опсежно партнерство, као и до сада, може знатно да допринесе миру и стабилности на великом подручју, пре свега у евроатлантском региону.
У том погледу, циљ нам је да развијемо билатералне односе у оквиру позитивне агенде и да се на конструктиван и реалистичан начин позабавимо свим питањима око којих се не слажемо, ту пре свега мислим на став према терористичким организацијама ПКК/ПИД/ИПГ и Фето и једнострано уведеним санкцијама након набавке С-400.
Наши сусрети на високом нивоу, који су се интензивирали у последње време, указују да и наше америчке колеге суштински деле наш став. У том контексту, сви аспекти наших односа размотрени су на свеобухватан начин током састанка нашег председника с председником САД Џозефом Бајденом, који је у конструктивној атмосфери одржан на маргинама Самита лидера земаља НАТО-а 14. јуна у Бриселу. Настављамо да америчким колегама износимо своја виђења у вези са С-400. Ово и сва друга питања желимо да решимо дијалогом и дипломатским путем.
Наши односи с Русијом интензивни су и садржајни, како на билатералном, тако и на регионалном плану. Важно нам је одржавање позитивног курса билатералне сарадње утемељене на узајамном поштовању. Водимо дијалог с Руском Федерацијом о многим питањима значајним за регион и за евроатлантску безбедност. Имамо другачији приступ појединим регионалним питањима, међутим, настојимо да нађемо заједнички језик и решимо проблеме путем дијалога.
Сарађујемо са свим актерима који хоће позитивно да доприносу решавању проблема у подручјима надомак наше границе. У тим подручјима Русија је утицајан актер на терену. Потребно је обезбедити конструктиван допринос Русије у погледу решавања проблема у нашем региону. Позитивни односи Турске и Руске Федерације у знатној мери доприносе међународној и регионалној безбедности. Мислимо да би ово требало боље разумети.
Како коментаришете честе позиве из Европске уније да морате да поштујете људска права?
Наша земља је у потпуности посвећена својим међународним обавезама на пољу људских права, демократије и владавине права. Држимо се ових принципа на сваком кораку који предузимамо, укључујући и рад на реформама. У свакој прилици наглашавамо да смо отворени за све критике, под условом да су конструктивне и добронамерне. Међутим, чињеница да 14 од 35 преговарачких поглавља у приступним преговорима започетим 2005. године није отворено због политичких разлога који немају везе с нашим процесом чланства, довела је до кризе поверења широм Турске у уверљивост Европске уније (ЕУ) и искреност у преговорима о чланству.
Турска има најдужи стаж међу земљама учесницама у процесу политике проширења ЕУ и током преговора за чланство отворила је готово сва поглавља која нису била подвргнута политичкој блокади. Упркос томе, неке земље чланице су из политичких разлога уложиле вето и блокирале поглавља 23 (Правосуђе и основна права) и 24 (Правда, слобода и безбедност), која се сматрају главним поглављима у смислу приступних преговора за сваку земљу кандидата, што представља озбиљну контрадикцију кад је реч о критикама ЕУ на ту тему.
Предвођени нашим председником, истим темпом настављамо рад на реформама у различитим областима, а посебно у области правосуђа. Имамо чврсту вољу да наставимо реформе. Од Европске уније очекујемо да покаже сличну вољу у погледу уклањања политичких препрека на путу чланства Турске у ЕУ.
Излазак из Истанбулске конвенције којом се штите права жена изазвао је протесте жена у вашој земљи. Који је био разлог за такав потез?
Насиље над женама представља кршење људских права. Задатак и циљ свих нас је да се одлучно боримо против породичног насиља и насиља над женама. У циљу борбе против насиља над женама састављена је Конвенција Савета Европе (СЕ) о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици. Међутим, одређени елементи и разне праксе садржане у Конвенцији подстакли су критике и осетљивост не само у нашој земљи, већ и у многим земљама СЕ и чланицама ЕУ. Од 47 земаља у Савету Европе, само њих 10 је безрезервно потписало поменуту конвенцију. Повлачење наше земље из конвенције резултат је свеобухватне евалуације и не треба га тумачити као прављење уступака у борби против насиља над женама.
Наша земља поседује знатно искуство и врло је напредна кад је реч о правном оквиру, који се пре свега огледа у Закону о заштити породице и спречавању насиља над женама, који је на снази од 2012, и његовог спровођења. До данас су имплементирана три национална акциона плана за борбу против насиља над женама. Четврти акциони план објављен је 1. јула 2021. године. Нико не треба да сумња у наш одлучан став кад је реч о побољшању животног стандарда и права жена, јачању њиховог друштвеног положаја и осигуравању њиховог потпуног и равноправног учешћа у свим областима живота.
Многе ваше фирме раде овде, да ли сте задовољни економском сарадњом са Србијом?
Економске и трговинске активности представљају покретачку снагу наших односа. Споразум о слободној трговини који је ажуриран и ступио је на снагу 2019. године, додатно је развио трговину. Наша билатерална трговинска размена прошле године, упркос пандемији, достигла је 1,5 милијарди долара. Изгледа да ћемо остварити размену од две милијарде долара, што нам је био овогодишњи циљ. Достизање вредности од пет милијарди долара је средњорочни циљ који су нам поставили наши председници.
Вредност улагања турских привредника који послују у областима текстилне индустрије, аутомобилске подиндустрије, банкарства, предузетништва, туризма, малопродаје и велепродаје у Србији достигла је приближно 250 милиона долара. Подсетићу вас да је пре само 10 година износила милион долара. Данас наше компаније запошљавају више хиљада људи и изводе веома важне пројекте. Турска компанија „Ташјапи” гради српску деоницу ауто-пута Београд–Сарајево, коју наши председници називају пројекат мира. Радови се успешно настављају. На другој страни, ЕНКА, заједно са америчком компанијом, гради Моравски коридор. Данас, уз остале пројекте, наше компаније за извођење радова реализују 40 пројеката, чија је вредност 820 милиона долара.
Осим тога, наше компаније улажу и послују у различитим деловима Србије, укључујући Ћуприју, Краљево, Лесковац, Смедерево, Владичин Хан, Велику Плану, Пирот, Стару Пазову, Сремску Митровицу. Знатним улагањем закорачили смо и у сектор здравства. Једна наша компанија одлучила је да своју другу велику инвестицију направи у Врању, због чега је председник Вучић најавио да ће генералном директору ове компаније уручити орден. Халк банка је отворила филијале широм Србије. Овакав успех наших компанија чини нас поносним и доприноси продубљивању сарадње на пољу економије.
Изузетно смо задовољни развојем економских и трговинских односа наше две земље. Међутим, свесни смо да се та сарадња може подићи на још виши ниво, будући да постоје правна инфраструктура, воља, одлучност и могућност на обе стране.
Извор: Политика
