Интервју Мила Ђукановића за загребачки „Јутарњи лист“

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Milo Djukanovic

„Властита морална нечистоћа знак је презира према себи.“                     (Апулеј Луције, око 125 – око 180, староримски књижевник,    реторичар и филозоф)

„Данашњи морал није ништа друго него јавни штит највећим варалицама и развратницима!“,                                                                       (Васа Пелагић, (1833 – 1899, српски утопијски социјалиста, просветни радник и народни љекар)

 

У интервју за загребачки „Јутарњи лист“, од 11. рујна (септембра) 2021.године, Мило Ђукановић, предсједник Црне Горе, отишао  је у крајност у, од разума неконтролисаном, приземном и патолошком говору мржње према српском народу, Србији, Српској православној цркви (СПЦ) и Русији, који опасно угрожава стабилност и грађански мир у Црној Гори. Тиме је, још једном, доказао да је највећи издајник у црногорској и свесрпској историји.

Интервју је дат листу који излази у Хрватској, гдје се свакодневно одвија непрекидни  прогон Срба, још од отцјељења Хрватске од СФРЈ путем оружане побуне, 1991.године, и гдје се на власти смјењују неоусташке гарнитуре.

Мило Ђукановић не може бити искрени бранич Црногораца и Црне Горе, јер је нашу отаџбину опустошио заједно са својом Првом фамилијом, широм родбином, кумовима и пријатељима. Према реалним процјенама, они су пљачкашком приватизацијом, незаконитим присвајањем највреднијих туристичких и других локација по Црној Гори преко са њима повезаних „страних инвеститора“ и прањем шверцерског дуванског и наркомафијашког новца „окренули“ више од двије милијарде евра, што је готово половина бруто друштвеног производа (БДП) Црне Горе!? Велики дио тог новца, илегалним каналима, изнијели су из Црне Горе.

Према писању британског „Independent“-a, још из 2010.године,Мило Ђукановић се, са имовином од 10 милиона фунти (11,5 милиона USA долара), убраја међу двадесет најбогатијих државника на планети!

И Вилијам Монтгомери, амбасадор САД у СРЈ, односно у Државној заједници Србија и Црна Гора, од 2001. до 2004.године, у интервјуу загребачком „Вечерњем листу“, од 18. јула 2021. године, потврдио је да је Ђукановић био марионета америчке администрације и Запада. Амбасадор Монтгомери је, између осталог, казао да је Ђукановић „…када је видио да (Слободан) Милошевић неће побиједити, окренуо је поглед на Запад и затражио подршку. У тој улози јер био током кампање бомбардовања СРЈ…Када се Ђукановић окренуо и одмакао од Милошевића, када је било тешко обезбиједити финансирање за његову владу, почели смо допуштати масовним кријумчарима да оперишу из Црне Горе. Ми као Запад окренули смо главу и одлучили да не видимо то кријумчарење. Међу осталима и Италија. Сви су знали шта се догађа, али су то допуштали јер је то доносило новац који је Ђукановићу био потребан против Милошевића…Када си Италијани одлучили да га ипак процесуирају, Ђукановић се окренуо Русима,а када му се отворио нови простор, одрекао се Руса и придружио се НАТО- у…“

Уз помоћ и Ђукановића, Монтгомери је незаконито стекао велики капитал у Хрватској, Србији и Црној Гори.

Према свједочењу Драгана Мраовића, писца и преводиоца те некадашњег генералног конзула СРЈ у Барију („Дан“,29.3.2018.), у заједничкој изјави за „Њујорк тајмс“, од 8.маја 1999.године, (New YorkTimes, OpinionAfterTheWar In Serbia Is OverBy Milo Djukanovicand Zoran Djindjic, may 8, 1999), они позивају НАТО да настави бомбардовање  Србије све док (Слободан) Милошевић не падне с власти. Затражили су и окупацију тадашње СРЈ?!

Патриотски ИН4С портал је, 5.9.2018.године, објавио да је „Актуелни црногорски предсједник Мило Ђукановић тражио да НАТО бомбардује поједине објекте у Црној Гори. То се наводи у документима на сајту Предсједничке библиотеке и Музеја бившег америчког  предсједника Била Клинтона…по свједочењу Клинтона и (француског предсједника – М.Г.) Жака Ширака, датом BBC-у, Ђукановић (је) сам тражио бомбардовање циљева у Црној Гори „промилошевићеваца“, међу којима је и Мурина. У филму BBC-а „Пад Милошевића“, Клинтон је казао да је бомбардовање локација у Црној Гори, међу којима је и Мурина, тражио директно Ђукановић…у 1999.години, Владу ЦГ (САД су) помогле са 55 милиона долара.“

А шта је Мило Ђукановић говорио о Хрватској и Хрватима почетком 90-тих година 20. вијека?

„Не може се махати гранчицама мира док се српски народ у Хрватској коље, масакрира, силује, док им се пале куће и уништавају имања само зато што су Срби. Рат се не добија дезертерством, већ мобилизацијом.“

„Шах сам омрзнуо од њих и њиховог подаништва шаховници и младој демократији типа калашњиков.“

„Наметнути рат ћемо добити, баш као што смо све такве противнике побјеђивали током цијеле наше историје. Овога пута ћемо завршити заједнички живот с њима и раскинути све контакте, надам се за сва времена.

Надам се да ће се…границе са Хрватском повући праведније и логичније, него што су то урадили приучени бољшевички картографи, чији је изгледа једини циљ био да над Црном Гором, у дијелу Боке буде хрватско старатељство.“

„Поход на Дубровник је сврсисходан и свако супротно становниште је издајничко.“

Шта је Ђукановић, између осталог, изјавио за „Јутарњи лист“?

„…Они (Србија – М.Г.) би Косово без Албанаца. Као што би и Црну Гору, али без Црногораца. Очигледно је да би за Београд Црна Гора била једина права компензација за Косово…Устоличење Јоаникија, митрополита десантно – хеликоптерског Цркве Србије, једна је у вишегодишњем низу епизода обновљене офанзиве великосрпског национализма на Црну Гору. А све у складу са неугаслом стратегијом Гарашанинових Начертанија још од средине 19. вијека…(Антицрногорска агресија -М.Г.) (је) заснована на…(негирању) црногорског националног, културног и вјерског идентитета и (независне Црне Горе – М.Г.). Насилнички великосрпски национализам (дјелује преко) …Цркве Србије, квазивјерске заједнице одговорне за већину злочина…од 90-тих година до данас…истовремено (се) спроводи платформа хибридног рата Русије против Европе и НАТО на Западном Балкану…Влада Црне Горе је сервис Цркве Србије, која је инструмент реализације пројекта Велика Србије, што је службена државна политика Београда…(митрополит) Јоаникије…издајник други у нашој историји са тим именом…“крвави митрополит“…Црква Србије није субјект већ инструмент, квазивјерска заједница…“ За СПЦ Ђукановић каже да је „ретроградна клерофашистичка менажерија“, а за Митрополију црногорско – приморску да је „клеронационалистичка српска митрополија на Цетињу“.

Овим интервјуом, Ђукановић је, још острашћеније и безумније, наставио да шири говор мржње, дијелећи српско – црногорско државотворно становништво и  опасно угрожавајући стабилност и економски, социјални и демократски напредак Црне Горе. Наставио је и да кривотвори црногорску историју као неотуђиви дио свесрпске историје, те да безпризорно лажно  оптужује СПЦ, односно Митрополију црногорско – приморску и власти Србије и Русије да су највећи непријатељи Црне Горе и реметилачки фактори њене стабилности.

Ђукановић је и Начетраније (Нацрт) свесрпског уједињења око Србије, као неспорно стожерне српске земље,  срачунато лажно приказао као пројекат великосрпског национализма и према Црној Гори. Треба подсјетити на текст Миодрага Лекића,бившег југословенског дипломате и садашњег предсједника ДЕМОС-а, објављеног у „Дану“,18.7.2007.године, о томе  да је Ђукановић, у својству премијера, у свом „научно-истраживачком раду“, односно у ауторском тексту цитирао тобожњу реченицу из „Начертанија“:

„Потребно је што више црногорске дјеце слати на школовање у Београд, јер када се врате биће спремни и да убију своју рођену мајку“?!

Лекић даље наводи да „Ова реченица, или било што слично, не постоји у „Начертанију“, у коме се чак Црна Гора јасно и не помиње…“

Творац Начертанија, Илија Хаџи – Милутиновић Гарашанин, 1812 – 1874 је био српски државник, уставобранитељ и предсједник Владе. Начертаније је био (због спољно политичких околности) тајни „Програм спољашње и националне политике Србије“, који је Гарашанин написао крајем 1844.године. Према том документу, Србија је требало да ради на ослобођењу и уједињењу Срба који су били под туђинском отоманском и аустријском влашћу.

То је иначе био период националног буђења и многих народа у Европи који су били под окупацијом. Исте, 1844.године,Чезаре Балбо је објавио „Наде Италије“, са планом уједињења италијанских земаља. Исте године, ЈоанисКолетис је, у грчком парламенту, објавио „Мегалиидеа“-у, национални програм уједињења бивших византијских  земаља, укључујући и Цариград, у јединствену грчку државу.

Црна Гора је у то вријеме била свесагласно српска земља. Као национални програм, Начертаније је прихватио и Петар Други Петровић Његош.Наиме, и Његош је био присталица свесрпског уједињења. Према свједочењу Матије Бана (1818 – 1903, српског књижевника, дипломате и политичара, иначе католика из Дубровника), Његош је, 1848.године, казао:

„ Ја бих тада (након уједињења – М.Г.) у моју Пећку патријаршију, а књаз Српски у Призрен. Мени духовна, а њему световна власт над народом слободним и усрећеним.“

И Свети Петар Цетињски се, још 1807.године, обратио руском цару Александру Првом да подржи план о обнови „славеносербског царства“, са престоницом у Дубровнику, којим би управљао руски цар ,а помоћник би му био цетињски митрополит. План, нажалост, није добио подршку царске Русије.

Законик књаза Данила почиње ријечима „Законик Данила Првог књаза и господара слободне Црне Горе и Брдах, установљен 1855.године на Цетињу“. А у првом члану каже се:

„Сваки Црногорац и Брђанин једнак је пред судом.“

Члан деведесет други гласи:

„И ако у овој земљи нема никaкве друге народности до једино србске и никакве друге вјере до једиnе православне источне, то опет сваки иноплеменик и иновјерац може слободно живити и ону слободу и ону нашу домаћу правицу уживати као и сваки Црногорац и Брђанин што ужива.“

Закључује се, очито и неспорно, да, по  Законику, одређење Црногорац не указује на етничку припадност, већ само да је ријеч остановнику Старе Црне Горе (четири нахије).

У интервјуу „Јутарњем листу“, Ђукановић, у својојсуровој мржњи („обеспаметио је од мржње“ – Свети патријарх Павле), СПЦ назива „Црква Србије“, иако добро зна да је Српска православна црква, под тим именом, не само унутрауставно дефинисана, него је под тим именом “међународно“ призната од других помјесних православних цркава, Цариградске патријаршије и  Ватикана.У диптиху православних цркава Цариградске патријаршије СПЦ  је уписана као шеста по реду, а у диптиху Московске патријаршије као седма по реду.

СПЦ није црква стране државе већ вишевјековна религиозна заједница која је саставни дио српско – црногорског бића, још од 1219. године, када је Свети Сава основао Зетску епископију, на Михољској Превлаци код Тивта. СПЦ (прецизније, Митрополија црногорско- приморска, као њена епископија) је створила државу Црну Гору.

Посебно је несхватљива Ђукановићева нискост у оптужбама за издају и Светогсвештеномученика митрополита црногорско – приморског Јоаникија Липовца и садашњег митрополита Јоаникија Мићовића.

Безгробни митрополит Јоаникије Липовац  је помагао свима који су били на удару италијанских окупационих власти, а стријељан је без суда и суђења од стране антисрпски оријентисаних комунистичких безбожника.

И садашњи митрополит Јоаникије Мићовић исијава благодатну смиреност, доброту и поштовање за све грађане Црне Горе без обзира како се национално опредјељују – као Срби или Црногорци и објављује отвореност храмова и цркава  СПЦ за све њих. Митрополит Јоаникије, као и Свети Василије Острошки Чудотворац Милостиви мири и сабира вјерни народ.

Као што сам већ писао, како је Ђукановићев говор мржње извршен злоупотребом службеног положаја и изазвао  неред и насиље, испуњени су законски услови за његово кривично процесуирање, без обзира на имунитет који предсједничка функција подразумијева. Неопходно је и кривично- правно расвијетлити спорну улогу Ђукановића у бројним нерасвијетљеним убиствима у Црној Гори и шире на западном Балкану, као и његову спорну улогу у шверцу дувана и наркотика кроз Црну Гору, оснивању „Прве банке“ и милионској пљачки државне имовине која и даље траје..

Такође, неодложно  је што прије окончати скупштински поступак утврђивањем да је Ђукановић, као предсједник Црне Горе, више него очигледно, повриједио Устав.

Интервју „Јутарњем листу“ даје и додатне, убједљиве  аргументе за покретање поступка забране рада Демократске партије социјалиста  (ДПС).

Његошевим ријечима казано, Ђукановић ће стотину промијенит’ вјера, да учини да увећа благо!

Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице.

13.септембар 2021.године

Магазин Видовдан

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас