Како изгледају питања и одговори за интервју за ББЦ на српском поводом дешавања око Патријарха СПЦ, а ко буде прочитао након тога видеће шта се од тога свега објави. Ови барем не изврћу и то мало речи које објаве, али свеједно је трагикомично.
Одговара Зељко Ињац :
1. Да ли смо ових дана видели неко другачије лице Патријарха, имајуци у виду да се насао на мети многих критика, а да је претходно цесто видјен у позитивном смислу?
Оно што је део јавности и медија код патријарха до сада видео као „позитивно“ други део је видео као негативно. Управо након спорног видео клипа, који се појавио на друштвеним мрежама, део верника који је до сада критиковао патријарха због његових изјава „љубави, мира и дијалога“ са онима који заправо и не љубе цркву, нити желе икакав дијалог и мир са њом и вредностима које она заступа, је почео да брани и подржава патријарха „у новом светлу“. И то није занемарљив део верника. Тако да је та прича о „позитивном“ или „негативном“ патријарху релативна. Док је био позитиван за лево-либералне грађане, конзервативно-патријархални део грађана и верника је негодовао.
2. Његове остре реци, несвакидасње за њега, многе су разоцарале, јесу ли околности утицале на то или је и раније било тако, али није долазило до изразаја?
Проблем је у непознавању православне духовности. Она није пуки пуритански формализам западних Хришћана,нити су православни духовници оптерећени баластом крваве инквизиторске историје принуђени да ћуте и бирају политички коректне речи попут римокатоличког клира, јер православни исток не познаје ни једно ни друго. Православни духовници се угледају на светитеље, а светитељи нису никад били формалисти нити политички коректни. Напротив, били су оштри критичари девијантних појава у друштву, држави, па и самој цркви и често су због својих оштрих речи и страдали. Кад узмемо у обзир и српске духовнике кроз историју(и уопште српски менталитет) који су били можда и најоштрији, дизали буне против Турака, то плаћали главом, или попут Аве Јустина Поповића, који је грмео из манастира Ћелије против репресивног титоистичког режима, а чији наследници су управо данас на челу СПЦ, онда заправо и нема много дилеме.
3. Какву је слику до сада одавао у јавности – његовим доласком су многи истицали да је он модеран цовек који це променити цркве? Како ви гледате на то?
Променити цркву али у ком смислу? Променити је у смислу да је усклади са актуелним мејнстрим трендовима и идеологијама, или променити у организационом и духовном смислу? Можда смо говорили истим терминима али смо мислили на различите ствари. Порфирије је свакако модеран човек, интелектуалац, који разуме савремени свет и не живи у средњем веку. То је врло брзо показао и својим учешћем на интернету на друштвеним мрежама али циљ свега тога није да се допадне коме или да гради фејк слику о себи и православној цркви, већ је циљ исти какав је био и код првих Хришћана, који су користили тадашњу, за то време савремену философску терминологију или стил писања, да би језиком разумљивим широким масама приближили им речи Јеванђеља и хришћанску поруку.
4. Многи му замерају и нацин којим је говорио уочи и после одржавања ЕуроПрајда у Србији?
У суштини ни тад ни сад патријарх није одступио од хришћанских начела. Истина, није се понео ни као будиста или хипик, како су многи очекивали, који заправо поистовећују православље са те две појаве. Али реално није, како то црква каже ни „осудио грешника, већ грех“. Е сад, ако очекујемо од патријарха да на прво место постави своју популарност у медијима или допадљивост народу, онда можемо да му замерамо што је остао доследан хришћанским начелима. Но то је исто као када бисмо очекивали од лекара да нас дрогирају да би нама било “лепо“ уместо да нас лече, па макар то лечење и било непријатно.
_______________________________________
…а од свега тога објавили су ово 😆
