Долетела сам у Београд на пар дана да региструјем кола и позавршавам још неке обавезе и реко дај баш док сам овде да погледам уживо пренос ових протеста да не буде баш да се информишем само на Твитеру о дешавањима у сопственој земљи док ја тамо негде глумим гастарбајтера и оно што на кеца примећујем јесте да се у односу на претходних пар протеста овај пут ради класичан демиџ контрол, мало се ослушкивало шта народ има да каже мало се посматрало шта народу смета кад гле одједном транспарент Стоп насиљу над Србима са Косова и Метохије и гле Н1 који то изненађујуће смирено преноси док се репортер из петних жила суздржава да не осуди Србе са КиМ што вређају Репубљик својим постојањем, гле неподесна и непослушна Цеца Бојковић говорник, изгледа да овај пут није проблем што мртва ладна Зеленског назива НАТО пајацем у интервјуу за Спутњик, гле довели неког мученог рудара да се обрати народу, наравно да човек прича својим дијалектом и наравно да је организаторима то посебно згодно да се мало покаже како није битно ко је одакле није више битна физиономија нечије лобање ма сви смо ми исти народ није бре ово протест београдске елите, за крај ко други него Бјелогрлић у патосу на ивици суза позива младост Србије да преузме вођство, говори Бјела како они нису никакве вође они су ту бре само да подрже да охрабре (али само ако је мирно цивилизовано достојанствено), на челу колоне која полако креће у своју протестну шетњу више нису Саво Манојловић Мариника Ћута Морамо Не дамо и компанија, сада су то студенти а Н1 свечано закључује како је овај протест окупио и левичаре и десничаре и центар и пребацује слику на студио, ја палим шесту цигару и размишљам како је реч ДЕМОНСТРАЦИЈЕ некако напрасно нестала из јавне употребе и замењена је речју протести, у глави ми се ствара мим Велики пас-насилне демонстрације, Мали пас-мирни протести, присећам се како су ме лепо ономад прошетали на Један од 5 милиона хвала Богу само једно вече, присећам се редова књиге Нацрт за револуцију од оног говнара Срђе Поповића и критеријума на основу којих од тада одлучујем да ли ћу или нећу ићи на неке протесте а који се укратко могу свести на то да ако уочим било какве трагове професионалног брендирања протеста попут давања имена протесту(?!) смишљања пригодних слогана кечи песмица снимања спотова добрих фотки профи штампе кастм мејд транспарената банера и других помагала и упадљиво добро испланираног ИВЕНТА почев од говорника преко бине па до руте, то значи да ја на тај протест не идем, седи не наседај Исидора хехе, излазим на терасу да запалим још једну цигару кад оно у ћошку прашњава маслинастозелена торбица из времена ЈНА на којој пише Комплет за личну заштиту грађана а у торбици уредно спакована гас маска, нашла сам је код неког лика на КупујемПродајем за сваки случај да се нађе свега пар дана после јулских демонстрација 2020. знате оних генеричких, без имена и брендинга када су нас 2 дана керови тукли ко волове гађали сузавцем и гањали по улицама и парковима ужег и ширег центра главног града, схватам да за мене једини дозвољени брендинг на протестима може бити само оно што не захтева никакво време за припрему и израду већ оно што већ имаш у кући, значи евентуално нека тробојка покоја штангла или комад неког алата и можда ето та гас маска за коју ни не знам да ли ради посао против сузавца, а док размишљам како ми је неописиво жао ЦЕЛОГ нашег дивног народа напаћеног унесрећеног нашетаног, деценијама манипулисаног увек превесланог и никад правдом напојеног који има не један него милион и један легитиман разлог за протест и незадовољство, у мени се јавља неописив бес и схватам да верујем само и искључиво у неконтролисано дивљачко насиље, па се онда препаднем саме себе и на памет ми падне фреска Христа са мачем и ево опрости ми Христе са мачем јер знам да би требало да се искулирам, опустим и верујем теби као што знам да тај твој мач не значи баш оно што сам ја имала на уму.
