Плаћеници групе Вагнер настављају офанзиву у околини Бахмута, а у граду су заузели половину стамбених квартова и ускоро ће потпуно преузети остатак.
Упркос томе, украјинске снаге одлучиле су да наставе одбрану града, пребацујући резерве у овом смеру, што је успорило, али још није зауставило напредовање плаћеника Јевгенија Пригожина.
У исто време регуларна руска војска, која такође покушава да напада у неколико смерова у исто време, против слабијих украјинских снага, не може да постигне резултат. Зато се поставља питање: због чега је тачно Вагнер најуспешнија руска сила у овој фази рата и како им се могу супротставити оружане снаге Украјине?
Прву дубинску анализу о томе објавио је независни портал Медуза, који делује из егзила у Риги у Летонији. Плаћеничка група Вагнер, коју контролише бизнисмен Јевгениј Пригожин, није учествовала у почетку руске инвазије на Украјину.
Они су се у Украјини појавили тек у априлу 2022. када су њихови јуришни одреди пребачени у град Попасна у Луганској области. До тада је руска команда, претрпевши поразе код Кијева, Харкова и Миколајева, покренула неуспешне офанзиве у неколико смерова у Донбасу и у тим биткама једино је Вагнер успео да истера оружане снаге Украјине из Попасне.
Већ се тада видело да је Вагнер добро прилагодио тактику условима који превладавају на фронту. Рецимо, у Попасни је снимљен видео-запис битке у којој је јуришна група њихових плаћеника уз подршку извиђачке беспилотне летелице успела да освоји положај веће групе оружаних снага Украјине.
Онда је Пригожинова војска у августу драматично проширила ресурсе, регрутујући у своје редове неколико десетина хиљада затвореника, друге плаћенике, углавном бивше војнике на уговоре, и пензионисано војно особље.
Док су се прошле јесени руске оружане снаге повлачиле из северног Донбаса, Вагнер је наставио офанзиву и с јужне стране лагано напредовао према Бахмуту.
У октобру је Вагнер толико ојачао да је добио велики део фронта од северног дела Горловке до Соледара, где су тада биле и редовне руске трупе, које су, међутим, од јесени имале помоћну улогу.
Због свега тога испада да је напредовање одреда Вагнера методично, али врло споро, а то оружаним снагама даје могућност пребацивања појачања на место главног напада плаћеника. Од јула 2022. до средине марта 2023. одреди Вагнера у било ком смеру нису напредовали даље од 30 километара од Попасне, где су почели своје учествовање у рату.
Осим тога, таквом тактиком Вагнер трпи велике губитке у људству и троши много муниције. Пригожин је недавно објавио да му треба 10.000 тона муниције сваки месец, што значи да је Вагнеру потребно више од 6.500 граната на дан. То је више него што украјинске оружане снаге дневно испале на свих 900 километара фронта.
Још увек има пуно тајни везаних уз Вагнер.
Једно је очигледно – лидерство Вагнера показује велику флексибилност, неуобичајену за оружане снаге Руске Федерације. Током досадашње битке за Бахмут Вагнер је много пута кориговао смер главних напада. У новембру се чинило да плаћеници намеравају да заобиђу Бахмут с југа, да би почетком децембра Вагнер неочекивано заменио локалне проруске групе на северу у близини Соледара.
Извор: b92.net
