Тешки економски и животни услови натерали су Српкињу из Пећи, мајку двоје деце, да се одлучи да треће, тек зачето, абортира. У чекаоници, с обзиром да су врата ординације била одшкринута, а она одлично знала албански језик, чула је разговор лекара и жене која је била на гинеколошкој столици.
Најпре је питао колико деце има, а затим зашто је дошла, одговорила је да их има већ шесторо, и ово, седмо, жели да абортира.
-Јеси ли ти полудела? Ово ћу испричати хоџи… Имаш да родиш још једног Скендербега, ми стварамо Велику Албанију! -викао је гинеколог.
Жена је без речи устала са столице и напустила ординацију.
А онда је ушла Српкиња…
Доктор се обратио сестри да припреми потребне инструменте за абортус.
-Докторе, зашто и мене не питате колико имам деце?
-То се мене не тиче – хладно јој одговори.
-А зашто мене не покушате убедити да од абортуса одустанем?
-Дошла си својом вољом. Дакле, немам ја са тим ништа!
У том тренутку, Богу хвала, жени се отвориле очи, и са пркосом се обрати лекару:
-Е, нећеш га убити!!! Ја ћу родити једног Милоша Обилића да спасемо Свето Српско Косово!!! – Са тим речима изађе из ординације.
За овај случај чуо је и тадашњи Епископ, а касније Патријарх Павле, и замоли да му пронађу ту жену и доведу њему.
-Роди то дете, ја ћу га крстити. Ако буде мушко – зваће се Милош. – рекао јој је.
Тако и би…
Јован Станић
