Владан Ристић: Исток се буди али да ли довољно брзо?

Исток се буди али да ли довољно брзо?

Рађа ли се на Истоку тространа атанта Русија- Кина – Индија и могу ли стари непријатељи постати нови савезници? Историја нас учи да је то био случај више пута и да су непријатељства прерастала у савезеништва, управо из разлога јер су једни другима представљали превелику опасност.

Бајденова администрација је упркос огромном труду да Кину привуче у своју орбиту, остала изненађена након што Индија не само да није прихватила препоруке о увођењу санкција Русији, већ је и развила механизме размена локане валуте и инвестиционе механизме за трговину са Русијом у рубљама и рупијима што је отворило пут руском инвестирању у индијско тржиште корпоративних обвезница.

За остатак света то не представља велико изненађење с обзиром на вишегодишње пријатељске односе Русије и Индије. Али шта би могло да превазиђе антагонизме између Кине и Индије који су услед граничног спора 1967-ме однели стотине живота а прошле године у више инцидената десетине жртава пограничних јединица? И да ли је англосаксонска претња довољна да уједини Русију и Кину које још вуку спорове из ратова 1929 и необјављеног 1969-те?

Овде постоје неколико фактора који потврђују да интереси у међународној политици не познају појмове непријатељ – пријатељ и да ће економска логика у наредним годинама дипломатском трансформацијом водити ка „великој атанти“ на Истоку. У првом реду, као што графикон показује, постоје јасне тенденције које Индији на дужи рок дају значајну предност у броју радно-способног становништва у односу на Кину.

Истовремено, следећи стопу садашњег тренда, популација у муслиманској Азији биће једнака Индији и Кини заједно. Раст или пад популације није религијско питање, већ пре свега културног и образовног нивоа и за обе земље ( Кину и Индију ) представља како економски тако и егзистенцијални изазов. Садашње демографске тенденције наговештавају да ће источна Азија до краја овога века претрпети битне промене у погледу броја становника. Јапан сада има само 50 милиона грађана у старосној доби од 15 до 50 година, што ће према садашњој стопи фертилитета пасти испод 20 милона на крају века. У истој старосној групи са садашњих 20 милиона, Ј.Кореја ће пасти на 6,8, а Тајван са садашњих 12 на 3,8 милиона.

Популациони програм УН, израчунава да ће се за исти период број становника у поменутој старосној доби у Кини преполовити. Један од начина штедње земаља са старијом популацијом је да извозе свој капитал у државама са млађим становништвом. Услед погоршања политичких односа и чињенице да Сједињене Државе не могу вечито да апсорбују највећу количину кинеске и светске слободне штедње, што су до сада чиниле, Кинези су прионули ка алтернативама.

Иницијатива Појас и пут и државе са лошим управљањем и ниским образовањем биле су главне дестинације у којима је Кина улагала своју уштеду, са променљивим резултатима. Упркос тренутној минималној трговини између Индије и Кине ( извоз Кине у Индију је упола мањи него у Вијетнам ) све су чујнији гласови разних званичника у Пекингу и Њу Делхију који наглашавају природу заједничких интереса Кине и Индије. 1990-те Индија је имала исти БДП по глави становника као и Кина. Кинески је данас троструко већи. Рурално Индијско становништва чини 69% од укупног броја ( насупрот кинеском 38 % ) и још увек користи железнички систем изграђен крајем 19 и почетком 20 века од стране Британаца. Јасна је потреба Индије за путном инфраструктуром, железничком, лучком за електранама и свему ономе у чему су данас Кинези први у свету. Као што је јасно да је Индија једина земља у свету са довољно људства и адекватне управе да апсорбује кинеску уштеђевину.

Други фактор зближавања је претња од радикалног исламизма. Неуспеле војне интервенције Сједињених Држава у Ираку и Авганистану подстакле су бројне исламске милитанте групе у пограничним земљама и оставило ланац нестабилности у централној Азији. Кина и Индија и Русија имају значајан број исламске мањене и у свакој од њих околности се разликују. И ако у Кини броје свега 3%, за Владу Си Ђија Ујгури представљају довољну претњу, да их у програму „преваспитавање“ затвори преко милион.

У Индији муслимани чине 15 посто, а њихова стопа фертилитета је са 4,4 спала на 2,6 што је још увек више од хиндушке 2,1. И ако су Руси поправили стопу фертилитета и она је сада близу замене, 1,8 по жени, Русија са својих, по прогнозама до 2030-те, 30% исламског живља, остаје земља са највећим проблем радикалног исламизма.

Јануарски догађаји 2022 у Казахстану и Руска интервенција уз чврсту подршку Кине истакли су колико је за све земље у окружењу битна централноазијска безбедност. Да се ветрови на Хималајима смирују, а дипломатска офанзива учвршћује трговинске везе, најбоље говори податак да је у финансијској години 2023-24 Кина престигла Америку и повратила своју позицију највећег трговинског партнера Индије.

Упркос све већим притисцима из Вашингтона, Индија и Русија су развиле свој бродски пут који је изван контроле Запада. Овоме треба додати и десетогодишњи уговор између Индије и Ирана о развоју стратешке луке Чабахар. Сједињене Државе ће са својим савезницима, пре свега Израелом, употребити сва дозвољена и недозвољена средства да осујете даљи трговински и економски развитак на Истоку у том светлу треба делимично посматрати и скорашње Израелске нападе у Техерану. Одбијање Холандије и Јапана да се придруже америчкој рунди технолошких санкција на опрему за производњу чипова за Кину, први су сигнали да САД неће још дуго моћи да држи главе својих вазала уроњене у непостојећу прошлост и да се економска реалност не може игнорисати.

Кина незаустављиво чини свој дуги економски марш са истока ка југу  инфраструктуром и ланцима снабдевања, ширећи свој геополитички утицај, док изнуђени и неминовни савез Кине, Русије и Индије подстакнут демографским и економским кретањима, ствара нове глобалне финансијске и политичке центре на Истоку. Али ништа више не утиче на бледило западне моћи и ништа не утиче толико на изградњу Источне снаге, као политичка и друштвана дегенерисаност и ратна паника на Западу.