Кад се неко роди као „Paulus Sturm“ у срцу немачке Саксоније, од оца Отона Штурма управника ловишта пруског цара Вилхелма I и мајке Хермине и убрзо схвати да упркос немачком имену, он је заправо рођен као Лужички Србин, да му се место рођења зове Бистрица, а покрајина у којој је рођен се зове Лужичка Србија тј. Лужица.
И онда са таквим знањем се крене у школовање, упише чувена Војна академија у Вроцлаву (Шлеска), па затим и Ратна академија у Нансију (Француска). Почињу да се добијају чинови (официр, потпоручник) и онда почињу и прва ратна искуства—Француско-пруски рат 1870-1871. Стиче се важно ратно искуство, нова познанства попут чувеног фелдмаршала фон Макензена итд.
Међутим, онда се прочује да једна мала независна држава у срцу Европе, која носи име народа у ком си рођен, улази у рат за ослобођење свог народа од вековног турског ропства. Срби у Херцеговни Светог Саве и Невесињу дужу устанак „Невесињску пушку“ 1875. године, који се као пожар шири по целом српском националном простору од Босанске Крајине до Охридског језера. Почињу српско-турски ратови 1876-1878.
И нешто ти не да мира. Србин си по рођењу, крштен као протестант, ратујеш за Немачку тј. Прусију, а народ који носи твоје име покушава да ослободи остатак свог народа.
И од те мисли не можеш да се ослободиш. Спакујеш кофере, поздравиш породицу, купиш возну карту у једном правцу и пођеш да ратујеш за државу у којој не знаш никог и у којој никад ниси био, само знаш да је то држава која носи име твог народа и да се народ ком припадаш раздвојио пре више од једног миленијума и да један део живи на простору око река Лабе и Шпреје (Саксонија и Бранденбург), а други део тог народа живи на Балкану и Панонији од Дунава (Сентандреје) до мора сињега.
Е то вам је чувени ђенерал српске војске Павле Јуришић Штурм. Павле је ратовао за Краљевину Србију читав живот, предавао на војној академији, довео је у Србију и рођеног брата Евгенија, такође школованог пруског официра, женио се у Србији, умро у Србији и сахрањен у Србији.
Паулус Штурм је узео име Павле Јуришић, јер презиме Штурм у преводу на српски знаши јуриш. Своје бивше презима је додао као надимак и ушао у легенду као Павле Јуришић Штурм. Примио је Православље, узео да слави Крсну Славу Светог Саву, научио српски, оженио се 1881. године, Савком, ћерком Стевана Пироћанца, која је на жалост преминула од туберкулозе три године касније. Опет се жени Јеленом, из породице Миловановић из Новог Сада, ћерком богатих власника рудника.
Поред брата Евгенија, у Србију након Павла долазе и други његови рођаци лужички Срби. Михаел фон Штурм (Михаило Јуришић) оженио се Милевом Токалић и такође ратовао за Србију.
Павле Јуришић Штурм ратовао је у свим ратовима Краљевине Србије, почев од српско-турских и српско-бугарског рата 1885. Био је на челу Дринске дивизије која је на Куманову победила Турке и заузела Зебрњак. Тада је рањен и унапређен у чин ђенерала. Био у Бергалничкој бици, на Церу, Дрини, Колубари, пешке прешао Албанију, борио се на Солунском фронту, заузео Кајмакчалан, ослободио Србију.
Био је и велики пријатељ краља Петра I и његов ордонанс. Након рата је живео скромно у кући у улици Проте Матеје 9, у Београду. Умро је 1922. године и сахрањен је са свим државним и војним почастима на Новом гробљу у Београду.
