У години која се завршава грађани су слично реаговали на тешке догађаје као и у 2023. години и истраживања показују да се бројна дешавања нису претерано одразила на рејтинге политичких странака у Србији.
Као највећи проблем у друштву грађани виде корупцију и протесте, а од политичара се Александру Вучићу и даље убедљиво највише верује, чак десет пута више него првом следећем на листи, рекао је Предраг Курчубић, директор Ипсос стратеџик маркетинга.
Предраг Курчубић, директор Ипсоса, говори и о индикаторима који показују опште расположење у друштву, о броју грађана који би изашли на изборе, о поверењу грађана у ЕУ, као и о односу према Сједињеним Америчким Државама након победе Доналда Трампа.
Шта грађани виде како најважније проблеме у овом тренутку, и колико често се мења перцепција грађана?
„Најважнији проблеми су вјероватно један од најосјетљивијих података које пратимо, и из њих се види да јавност препознаје значајне догађаје и реагује на њих. Дуго времена је незапосленост била перципирана као најзначајнији проблем, али последњих шест, седам година пада на листи приоритета грађана будући да се и незапосленост у том периоду смањивала. Пандемија корона вируса представљала је најзначајнији проблем током већег дијела 2020. и 2021. године, док са јењавањем пандемије и почетком рата у Украјини, инфлација и раст цена постају проблем број 1 за грађане Србије, и то траје до краја 2022. Током ове године, Косово је било најчешће виђено као најважнији проблем. Ипак, постојали су и месеци кад су други проблеми искакали као најважнији. На примјер, током августа, када се поново актуелизовала тема експлоатације литијума, здравље је било високо рангирано, као и сам Рио Тинто, да би убрзо након тога те теме изгубиле на значају. Од новембра и несреће у Новом Саду на првом мјесту имамо корупцију, а на другом мјесту протесте. Корупцију као проблем чешће наводе гласачи опозиционих странака, док протесте наводе гласачи странака на власти“.
Из вашег досадашњег искуства, шта су најважнији индикатори који показују опште расположење у друштву, и колико су се они мењали у овој години?
„На првом мјесту бих издвојио правац кретања земље. У овом тренутку 46 одсто грађана Србије вјерује да земља иде у добром правцу, док супротно њима мисли 38 одсто грађана. Висок оптимизам грађана погодује странкама на власти. Са изузетком 2022. године, када је оптимизам током изборне кампање падао, током осталих изборних кампања оптимизам расте, што је даје веће шансе странкама на власти. Пошто овај индикатор пратимо више од 20 година, лако уочавамо обрасце понашања бирача и предикторе промјене изборне воље. У Србији се власт мијењала два пута и оба пута је на почетку кампање оптимизам био низак, а број људи који су вјеровали да земља иде у лошем правцу досезао је 70 одсто – 2000. године је било 70 одсто негативних, а 2012. године 75 одсто. Ако анализирамо период од промјене власти 2012. године, можемо уочити да постоје три циклуса. Први од краја 2012. до марта 2020. године у ком перманентно региструјемо више оптимизме него песимизма, са изузетком који се односи на период од краја 2014. године, па све до друге половине 2015. године када су смањене пензије и плате у јавном сектору. Увођење ванредног стања након избијања пандемије корона вируса довело је до наглог скока броја грађана који у том тренутку вјерују да Србија иде у добром правцу. Грађани су били у страху за своје и здравље својих ближњих и позитивно су реаговали на мјере власти које су биле усмјерене на сузбијање ширења пандемије. Та фаза јако високог оптимизма и повјерења у државу је трајала све до избијања рата у Украјини. Од тог тренутка, па све до данас, рекао бих да имамо трећи циклус који веома личи на период непосредно пре короне. Иначе, Србија је једна од ретких европских земаља у којима је регистровано више оптимизма међу грађанима. Осим правца кретања земље, издвојио бих економски оптимизам, односно број људи који вјерују да ће се економска ситуација у њиховом домаћинству поправити у наредних 12 мјесеци. Дугорочни тренд је позитиван од 2016. године, па све до избијања рата у Украјини и инфлације која је унијела несигурност у очекивања људи. Од 2023. наовамо поново је успостављен позитиван тренд, тако да данас имамо 37 одсто грађана који вјерују да ће у следећих 12 мјесеци живјети боље, док супротно вјерује 23 одсто. Трећи важан индикатор је и поверење у лидере. Александар Вучић је и даље једини политичар у Србији који има више позитивних него негативних оцјена. Још један индикатор повјерења који мјеримо је и спонтано навођење једног политичара коме се највише вјерује. На том индикатору Вучић има десет пута бољу оцјену од првог следећег политичара. Занимљиво је и да је број грађана који спонтано наводи да њему највише вјерује приближно исти проценту грађана у популацији који би у овом тренутку гласали за СНС. Важно је истаћи и да једна трећина грађана Србије не верује никоме“.
Листа СНС коју би водио Вучић има 48 одсто подршке међу опредељеним бирачима
Да ли су догађаји о којима сте говорили утицали на промену политичких рејтинга? Како сада стоје ствари са рејтинзима политичких странака?
„Нису утицале значајно на рејтинге странака, већ су имале кратак ефекат на индикаторе општег расположења, али и на хомогенизацију политичких блокова, као и на интензитет емоција гласача. Овај период изгледа као период пред изборе. У овом тренутку је политички опредијељено 75 одсто пунољетних грађана Србије, а излазност не би ишла испод 3.400.000 грађана. Тешко је утврдити како би се странке организовале у предизборне коалиције, па смо пратили рејтинге појединачних странака. Свакако овим истраживањем не можемо предвидјети ефекте саме кампање које би странке спровеле и ове резултате посматрамо као одраз актуелног тренутка. Према децембарским подацима, листа СНС коју би водио Александар Вучић има 48 одсто подршке међу опредијељеним бирачима. На другом мјесту је СПС Ивице Дачића, а на трећем мјесту је ССП Драгана Ђиласа. За њом слиједе покрет „Крени промијени“ и листа др Несторовића. Осим њих, тренутно изнад цензуса су Нова ДСС и ДС, а близу преласка цензуса би била и странка НПС Мирослава Алексића. За бираче СНС је карактеристична висока лојалност за листу која је њихов први избор, док то није случај са већином опозиционих странака, па је у том опозиционом дијелу могуће преливање гласача из једне странке у другу. Другим ријечима, ти опозициони бирачи би бирали неку од опозиционих странака, али врло лако може доћи до промјене њиховог тренутног избора унутар истог блока. У овом тренутку региструјемо око 325.000 неопредијељених бирача. На основу досадашњих истраживања, током изборне кампање половина неопредијељених се тешко одлучи за неку од политичких опција и на крају уопште не изађе на изборе“.
Пораст броја грађана који имају повољно мишљење о ЕУ
Током овог месеца се пуно говорило о отварању кластера 3, како стојимо са ЕУ? Да ли се нешто променило када говоримо о Сједињеним Америчким Државама?
„У последња два мјесеца имамо пораст броја грађана који имају повољно мишљење о Европској унији, што је праћено и растом број људи који би на евентуалном референдуму за улазак у Европску унију гласало позитивно. Број противника ЕУ интеграција у Србији био је већи од оних који подржавају ЕУ интеграције током доброг дијела 2022. године, и то је једини период од када мјеримо овај индикатор да имамо више оних који су против него који су за улазак Србије у ЕУ. У овом мјесецу 47 одсто грађана Србије би гласало за, док би 29 одсто гласало против уласка. Истовремено, 30 одсто грађана Србије има позитивно мишљење о Европској унији, а 41 одсто негативно, што указује на рационалан приступ грађана Србије европским интеграцијама. Вјерујем да би подршка интеграцијама и број људи који повољно мисле о Европској унији био већи када би перспективе интеграција биле извјесније. Нажалост, 44 одсто грађана сматра да Србија никада неће ући у Европску унију. Као и код Европске уније, од америчких избора и побједе Доналда Трампа имамо и значајан раст броја људи који имају позитивно мишљење о САД-у“.
Извор: borba.me
Фото: Архива
