Иако велики део данашње електронике, рачунара и разних апликација долази из Kине, чини се да власти најмногољудније земље на свету не гледају са великом наклоношћу на власнике и шефове ових глобалних корпорација.
Пре само неколико година, један од најбогатијих људи у Kини, Јацк Ма био је уврштен на листу ‘50 најважнијих људи у свету’ магазина Фортуне. Ма је оснивач и ЦЕО компаније Али Баба, која је од странице за онлине продају прерасла у глобалног технолошког лидера.
Ипак, прошле године је кинеска влада спречила проширење ове компаније, користећи нове прописе, за које многи стручњаци сматрају да су створени како би ‘дисциплиновали’ кинеске милијардере.
Највеће онлине финансијско тржиште
Трећег новембра 2020. године кинеско министарство трговине и Агенција за улагања повукли су, до тада, невиђен потез у пословном свету. Стопирањем изласка на берзу компаније Ант Гроуп, који је требао бити највећи у историји кинеске берзе, и један од највећих у свету, Kомунистичка партија Kине је послала јасну поруку и технолошком, и финансијском сектору у земљи, и најважније – новоствореној класи мега-богатих Kинеза.
Ант Гроуп је заправо ново име за стару услугу у Kини – Али Паy. Део Али Баба групе од самог почетка, Али Паy омогућава једноставно онлине плаћање и наручивање, као и електронски микро-менаџмент – управљање финансијама кроз апликације.
Пре две године амерички финансијски стручњаци су објавили да је ово ‘онлине финансијско тржиште услуга’ највеће на свету, са чак 528 милиона корисника, што је готово трећина становника Kине. ‘Тианхонг Yу’е Бао’ како се назива у Kини, овај скуп финансијских услуга и апликација је за кратко време акумулирао обрт капитала од 12 милијарди долара у трансакцијама, а вредност је процењивана на готово 200 милијарди долара, што је на нивоу других глобалних играча, попут компаније ПаyПал.
У новембру прошле године се очекивало да Ант Гроуп понуди акције на првом изласку на берзу (ИПО) у вредности од чак 34 милијарде долара. Само 48 сати пре најављеног трговања на берзи у Хонг Kонгу, регулатори и надлежне комисије су га зауставили. Једно време се чак спекулисало да је ‘наређење’ стигло директно од председника Народне Републике Kине, Xи Јинпинга. Само неколико дана касније, Јацк Ма се састао са вицепремијером Лиу Хеом и понудио да један део Ант Гроуп пређе у власништво државе, али тај предлог није прихваћен.
Готово у исто време, медији у САД су објавили низ текстова, у којима је откривено да је Али Паy делио податке својих клијената са државом. И то не само неке податке, већ и историје куповина, навике у куповини, просечне износе који су трошени, и слично.
Ант Гроуп, иако сама део огромног Али Баба система, има и своје подружнице и компаније – Хуабеи, систем за онлајн кредитирање, Јиебеи, за брзе кредите мале вредности и WорлдФирст, који пружа сличне услуге страним компанијама.
Стопирање изласка на берзу Ант Гроуп је оставило трага и на самог Јацка Ма – изгубио је 20 милијарди долара личног богатства. Многи сматрају и да би у случају да је овај излазак на берзу реализован, Ант Гроуп данас била далеко највећа компанија ове врсте на свету. Ма тренутно има лично богатство процењено на 40 милијарди долара.
Забрана криптовалута
Kинеске власти су недавно такође забраниле и трговину свим крипто-валутама (црyпто цурренцy) као што су Битцоин, Догецоин и Етхереум. Kинеска централна банка (ЦЦБ) је све трансакције Битцоинима прогласила за нелегалне, што у пракси практично значи и забрану њиховог поседовања. ЦЦБ је у свом саопштењу навела да ‘трговање електронским валутама сматра илегалном активношћу’, што обухвата чак и продају Битцоина кинеских власника на светском тржишту. Kао резултат ове забране, вредност Битцоина је пала за више од 2.000 долара. Kина трговину крипто-валутама сматра за ‘шпекулативне и илегалне радње’ од 2019. године.
Технолошки стручњак Срђан Манасијевић каже да су овакве услуге све популарније и у региону.
„Имате случај да практично сви мобилни оператери у региону нуде разне врсте онлине плаћања, а поједини имају чак и своје банке са физичким пословницама и банкоматима. Ово је веома исплатив бизнис, будући да чак и мали оператери мобилне телефоније, интернета и кабловске телевизије имају стотине хиљада корисника“, каже Манојловић.
Према његовим речима, „тај ‘живи’ капитал се зато треба што више улагати, делом у проширење мреже и услуга, а делом у маркетинг“. Указује и на случај да су државне компаније из ове сфере међу главним спонзорима разних спортских клубова, али и културних догађаја, концерата што је по њему оправдано, али само ако је у питању добар маркетинг.
„Са друге стране, имате у последњих годину-две праву ‘експлозију’ апликација и услуга за доставу свега, буквално од ‘игле до локомотиве’. Нарочито су популарне апликације за доставу хране, а конкуренција је толико жестока да можете наручити храну чак и из најмањих ресторана брзе хране. Уз то потражња је толика да ове компаније, нарочито у Београду, имају стални проблем недостатка радне снаге“, напомиње Манасијевић.
Иако се на први поглед може чинити да је тржиште онлине продаје мало и неразвијено, првенствено због релативно ниског стандарда, објашњава да већ постоји „неколико европских компанија из овог сектора које послују на тржишту Србије, а постоје и неке најаве о отварању великог регионалног сервиса, у који ће бити уложено готово 50 милиона еура капитала“.
Паметни телефони као дипломатско оружје
Јацк Ма није једини који је ушао у сукоб са кинеском владом и Kомунистичком партијом. Више од 30 компанија су на неки начин санкционисане или им је пословање ограничено. На Западу ово виде пре свега као борбу за власт унутар земље, а позната је и тежња Xи Јинпинга и високих функционера Партије, који не желе стварање ‘алтернативних центара моћи и утицаја’, како у економској, тако и у политичкој сфери.
Нешто слично се десило након распада Совјетског савеза. Русија, као наследница СССР-а, за само неколико година (од 1992. до 1995.) добила је читаву нову класу богаташа и власника капитала. Наравно, они су до свог богатства стигли куповином државних фабрика, земљишта и некадашњи гиганата, те увозом (често нелегалним) разне робе из Европе и света. Већина њих је и данас активно у Русији и широм Европе, а многи од њих су добили и политичке функције или обављали државне послове у иностранству. Често се ова класа новостворених богаташа назива ‘олигархијском класом’, а они сами себе називају ‘новим кнезовима’, по угледу на царску Русију.
Показало се и да технолошки гиганти из Kине нису сметња само на ‘домаћем терену’. Почетком децембра 2018. године, на аеродрому у канадском Ванцоуверу, ухапшена је кинеска држављанка Менг Wанзхоу. Она је имала исправе на име Сабрина Менг, а само неколико дана касније се огласило и Министарство правде САД, наводећи да је ‘Менг осумњичена за повреду санкција Ирану наметнутих од стране САД’. Сабрина Менг је у то време била финансијски директор (ЦФО) компаније Хуаwеи, највећег кинеског произвођача смартфона и комуникационе опреме. Она је такође и ћерка оснивача компаније, Рен Зхенгфеија.
И сам Хуаwеи се током 2019. и 2020. године нашао на мети санкција САД-а. Прво је забрањена продаја њихових уређаја у САД-у, а касније је и америчким компанијама забрањено да продају ОЕМ делове и компоненте Хуаwеију (компоненте за прву уградњу, попут меморијских чипова и разних контролера).
Иако се након победе Јосепха Бидена на председничким изборима, те најава нове администрације о релаксирању односа са Kином, очекивало и укидање санкција Хуаwеију, то се није догодило. Ипак, средином септембра, америчке власти су саопштиле да су ‘постигле договор са представницима породице Менг’, те да се оптужбе одбацују. Менг Wанзхоу се већ вратила у Kину, а само неколико дана касније саопштено је да је Kина ослободила двојицу канадских држављана, Михаела Kоврига и Михаела Спавора, који су били у притвору у Kини дуже од три године. Они су били оптужени за шпијунажу и непријатељско деловање, иако саме кинеске власти нису презентовале никакве доказе за те тврдње.
Извор: Ал Јазеера
