У Србији на интелектуалној и политичкој сцени егзистира не тако мали број људи а који су врло утицајни који повезују неповезиво и показују двоструке стандарде у својим иступањима. Тако на пример они повезују САД и комунизам, верујући да је могуће да се након ревитализације Брозове Југославије, једнопартијског политичког система и колективистичког облика привређивања успоставе најближе везе са САД и да у њиховим сновима, који ће, само се по себи разуме, остати само бесмислени снови нема ничег необичног и неспојивог. Такве нелогичности су бројне у њиховим текстовима, наступима у медијима и у објавама на друштвеним мрежама.
Њихов однос према речи „Бог“ је пример двоструких стандарда. У Србији им је та реч неприхватљива, у другим земљама, о којима сањају, им је сасвим на месту. С једне стране хвале САД, Велику Британију, Норвешку и сањају да Србија и/или на југоносталгичарским сновима обновљена титоистичка Југославија буде као те државе.
Непрекидно и неуморно говоре да је реч „Бог“ у српској химни неприхватљива и да та реч нема шта да тражи у секуларној држави. И Бога и веронауку и Православни богословски факултет треба избацити и из универзитета и из државе и из свести људи – по њима.
С друге стране не смета им амерички државни мото In God We Trust који је обавезан и на свим америчким папирним и металним новчаницама. Не смета им заклетва америчког председника над Библијом. Не смета им заклињање над Библијом у америчким судовима. Не смета им када амерички конгрес усхићено пева песму God Bless America. Немају ништа против ни да сваки амерички председник тим речима завршава своје говоре. Подсетимо се да најугледнији универзитет на свету Харвард носи име по свештенику Џону Харварду, свом првом донатору. Подсетимо се и да је Сорбону основао теолог Робер де Сорбони и да она по њему носи име.
Реч „Бог“ им смета у српској химни, али им не смета у химни Велике Британије God Save the King, ни у другој химни Новог Зеланда God defend New Zeland. Мото универзитета у Оксфорду је Dominus Illuminatio Mea – Господ је моје светло. Те речи стоје на његовом грбу.
Други пример је заклетва норвешког краља приликом ступања на престо: Обећавам и заклињем се да ћу владати Краљевином Норвешком у складу са њеним уставом и законима; тако ми Бог помогао, Свемогући и Свезнајући.
И једна посластица за крај. Реч је о обреду приликом ступања британског краља на престо, о хиљаду година старој хришћанској церемонији крунисања која се обавља у Вестминстерској опатији (катедрала), церемонији која је дубоко религиозни обред, Надбискуп кентерберијски по древном хришћанском обичају и обреду помазује краљеву главу, груди и руке светим уљем у ритуалу који се сматра најсветијим делом церемоније истичући духовни статус владара, који је и поглавар Цркве Енглеске. Заклетва који краљ даје гласи: „Боже милостиви који си послао свог сина на Земљу не да му служе него да служи, дај ми милости да, служећи теби, нађем савршену слободу и у тој слободи спознам твоју истини. Дај да будем благослов свој деци твојој, сваке вере и веровања, да заједно откријемо путеве благости и будемо вођени стазама мира. Исусе Христе, Господе наш. Амин.“ Оваквим примерима би требало помоћи људима који мало знају и слабо повезују да прескоче дебели зид незнања и двоструких стандарда. Амин!
