У хрватском Сабору је одржан контроверзни скуп на којем је Јасеновац описан као “радни логор”, а број жртава доведен у питање.
Према подацима Јавне установе Спомен-подручја Јасеновац, у концентрацијском логору Јасеновац убијено је 83.145 људи, од чега 39.570 мушкараца, 23.474 жена и 20.101 ђеце до четрнаест година старости, што су на округлом столу у Хрватском сабору негирали дипломирани политолог Игор Вукић, знанственик и истраживач Никола Банић те истраживач и публицист Перо Шола.
Округли стол на тему „Знанствени приступ истраживању жртава Јасеновца“ организирао је Клуб заступника ДОМиНО-а и Хрватских суверениста, а прије почетка су заступници СДП-а, који су раније од предсједника Сабора Гордана Јандроковића тражили забрану његова одржавања у парламенту, подијелили судионицима фотографије жртава Јасеновца уз летак назива „Истина нема алтернативу“.
У њему стоји да „они који покушавају искривљавати истину о Јасеновцу не воде расправу о прошлости, него кампању против истине“ те да „то није знаност него опасна политика која оправдава зло“.
Вукић: Радни логор, а не логор смрти
– У логору није било веће скупине ђеце, осим ђечака из Јасеновца и околице који су похађали школу за разне обрте, нису се онђе дуже задржавала, а нити су била убијана. На попису ЈУСП Јасеновац стоји да је убијено 20.000 ђеце, таква масовна убојства не потврђује нити један повјерљив извор и то је једна од најгорих лажи, поручио је Вукић.
Не наводећи експлицитно о којем броју жртава се по њиховим истраживањима ради, сва тројица говорника устврдила су како се ради о далеко мањем броју од података ЈУСП Јасеновац или других који су се бавили том темом. Било је жртава, али не велик број, устврдио је Вукић који такођер сматра како логори Стара Градишка и Јасеновац нису нити имали капацитете за смјештај великог броја заточеника. У сваком је, тврди, било мјеста за 1500 до 2000 заточеника.
– Нису пронађени посмртни остатци великог броја страдалих на подручју Јасеновца пронађено их је око 750, на подручју Старе Градишке око 250, а ове слике које су донијели заступници СДП-а су настале 1946. на ексхумацијама у близини логора Стара Градишка послије рата, рекао је Вукић.
Држи како Јасеновац, а ни остала два логора нису били логори смрти него радни логори „у сврху изолације грађана непоћудних ондашњим усташким властима“, попут хрватских Жидова или Рома или јер су били кажњени на присилни рад због разних протудржавних ђела.
‘НДХ треба ући у Устав’
– Онђе није било масовних убојстава која би довела до броја жртава у размјерима ни од неколико 10-ака тисућа. Створила се фама да је готово сватко тко је ушао у логор тамо и изгубио живот. (…) У логорима је постојала здравствена заштита, глазбено-сценски састави, могли су се бавити спортом, писати обитељима. Јасеновац није било љечилиште, али ни мучилиште, но живот се могао изгубити због разних разлога, попут болести, због кажњавања ради бијега или у одмаздама за диверзије партизана, поручио је Вукић.
Извијестио је и како су тројица хрватских подузетника, међу којима је и власник Орбица Бранко Роглић, спремни издвојити 3 милијуна долара за даљња истраживања Јасеновца.
– Ако се чита преамбула Устава, у њој су набројане државне творевине које изражавају жељу хрватског народа за државношћу. Ја мислим да се сватко разуман мора сложити и да је НДХ била израз хрватског народа за државношћу, рекао је Вукић.
‘Број жртава дуплициран и лажиран’
Никола Банић попис жртава ЈУСП-а Јасеновац оцијенио је невјеродостојним, а то поткријепио истраживањем дигиталних база којим је утврдио дуплицирање, али и лажирање жртава.
– На попису ЈУСП-а Јасеновац можете наћи јако пуно жртава Аусцхwитза, Берген-Белсена и других њемачких, талијанских и српских логора, као и јако пуно преживјелих који су преминули након рата, чак много година касније, па и недавно, поновљене особе с истим подацима. Све то се може лако доказати темељем јавно доступних података, зато је пуно још отворених питања и материјала за даљња истраживања, рекао је.
Највјеродостојнији извор је, према Пери Шоли, матична књига умрлих, а у којима је, наводи, за 297 људи од 1941. до 1945. године као мјесто смрти уписан логор Јасеновац. И још имамо око 7000 људи који су проглашени умрлима након рата. Исто толико у Старој Градишки, додао је.
Петернел: Повијесни ревизионизам је легитиман
Коментирајући прозивке због повијесног ревизионизма, заступник ДОМиНО-а Игор Петернел поручује да је и повијесни ревизионизам легитиман.
– Повијест су писали неки људи. Знаност је увијек ту да пропитује, у кемији, у повијести. Свугђе се може пропитивати, рекао је.
– Виђело се како љевица доживљава повијест, не знам како то другачије назвати него једноумље, додао је његов страначки колега Крешимир Чабај говорећи о потезу СДП-а.
ХРТ
