„Ми смо Срби почели да мало јаче пишемо историју у добу када се наш народ спремао за ослобођење од турског јарма. Тицало се: Бити или не бити. У службу велике мисли ослобођења ступила је и историја.
Ондашња ‘омладина’ је певала. Певала историју, певала политику, певала економију, и да је могла да пева хемију, она би је певала. Врло природно! Нити је онда било време да се богатимо, нити да истражујемо кога је баш дана умро цар Урош, нити смо жудели да пронађемо нов метал… И историк је певао.
Но ко је још са кукњавом водио народ у борбу?! Милош и Марко морали су да постану још већи и силнији, па да се изазове одушевљење међу живима… Онај родољубиви правац у оном времену – природан је“.
Припремио: Саша Адамовић
