Израелско-палестински сукоб представља дуготрајан и сложен конфликт с дубоким коренима у историји и политици Блиског истока. Да бисмо разумели целокупну ситуацију и покушали дати непристрасну и транспарентну анализу морамо извршити опширнији преглед стања и његове историјске и политичке позадине:
Историја
Период од 120-170 године
Јевреји на територији данашње државе Израел, која је била под Римском управом су се констатно бунили и дизали револуције против Римске власти. После више од пола века побуна и немира, Рим одлучује да тотално протера Јевреје са њихових територија, забрани им повратак и мења име те земље из Израел у Палестину. Име Палестина је дато по једном од народа који је највећи непријатељ Јевреја а то су Филистејци.
Пред Први светски рат
Османско Царство владало је Палестином до краја Првог светског рата.
Распад Османског Царства створио је прилику за промене у региону, те управу над територијом Палестине добија Велика Британија.
Британски мандат (1917-1948)
Након рата, Лига народа поверила је Великој Британији мандат за Палестину.
У сарадњи са локалним арапским становништвом, Велика Британија и даље спроводи решење о забрани досељавања Јевреја и активно помаже арапима у организовању погрома и протеривања Јевреја који су већ живели на територији Палестине.
Упрком томе Јеврејске миграције у Палестину су појачане, изазивајући напетости с локалним арапским становништвом.
УН План подела (1947)
УН је предложио план о подели Палестине на јеврејску и арапску државу.
Јеврејски лидери су прихватили понуђено решење, док су га Арапски лидери неприкосновено и јединствено одбили, што је довело до рата након проглашења независности Израела 1948.
Рат 1948. и Први арапско-израелски рат
Рат између израелских и арапских снага довео је до промене граница, избеглица и дубоких непријатељстава.
Изаел је нападнут од стране пет арапских држава уз помоћ локалних палестинских арапа. У почетку сукоба се чинило као да је новонастала држава осуђена на пропаст, али уз помоћ СССР, Чехословачке и Југославије, преко чијих је лука оружје из претходне две земље допремано у Израел, Израел је победио и одбранио своје право на постојање.
Послератни период
Арапске избеглице
Ратови су изазвали масовно расељавање арапског становништва, стварајући проблем избеглица који и данас траје.
Обе стране су за време рата за независност чиниле ратне и злочине против човечности, али су арапски лидери преувеличавали и надувавали Израелске злочине. Тако су једном приликом објавиле да су Израелски војници у једном селу силовали жене и децу, циљајући да изазову бес код локалних арапа и пробуде њихову жељу за борбом, но то им се обило о главу, пошто преко милион и по арапских цивила у страху напушта државу Израел, која им никада није дозволила да се врате.
Шестодневни рат (1967)
Израел је освојио територије попут Западне обале, Источног Јерусалима и Појаса Газе, додатно компликујући ситуацију.
До избијања сукоба је дошло током ескалације напетости између зараћених страна, која је укључивала мање сукобе на израелско-сиријског граници, египатску блокаду Тиранског залива и египатску наредбу УН-овим мировним снагама да се повуку са демилитаризиране зоне на Синају, успостављене након суецке кризе.
Рат је отпочео изненадним масовним нападом израелске авијације на египатске аеродроме који су довели до готово потпуног уништења египатске авијације; тако створена ваздушна надмоћ је омогућила Израелцима да потпуно разбију египатску војску на Синајском полуострву и за само неколико дана избије на Суецки канал.
Израелци су истовремено напали и јорданска подручја западно од реке Јордан, које су освојили заједно са Источним Јерусалимом. У завршној фази су сиријске снаге протеране са Голанске висоравни. Арапске земље, које су остале без 70% целокупног наоружања су присиљене тражити примирје, које је успостављено уз посредовање УН.
Период ратова
Период ратова између Израела и Арапских земаља је трајао од 1948. до 1973. са пет великих војних сукоба и небројено много пограничних инцидената и мањих сукоба. У овом тестку помињемо само оне које су по аутору најбитније за целокупно виђење ситуације.
Осимски споразум (1993)
Први кораци ка миру уследили су потписивањем Осимског споразума између Израела и Палестине, с циљем успостављања аутономије палестинским територијама.
Осло процес
Серија мировних преговора током 1990-их усмерена на решење територијалних питања и статуса Јерусалима.
Савремени период
Газа ратови
Сукоби између Израела и Хамаса у Појасу Газе довели су до хуманитарних криза и продубили поделу.
Изградња јеврејских насеља на Западној обали остаје кључна тачка спора.
Статус Јерусалима
Питање статуса Јерусалима остаје кључна препрека, с обостраним тврдњама о историјским и верским везама с градом. Један од главних циљева израелске дипломатије од обнављања државности до данас је признавање Јерусалима од стране међународне заједнице, као главног града државе Израел.
Тренутно стање
Сукоб и даље обликује регионалну динамику, уз бројне међународне напоре за постизање одрживог мира. Дубоко укорењене историјске трауме, територијални спорови и верске тензије чине постизање свеобухватног решења изазовним.
Решење израелско-палестинског питања је комплексно и захтева дипломатски приступ, дијалог и међународну подршку. Кључни елементи обухватају праведну поделе ресурса, међународно признате границе и мирно решење статуса Јерусалима. Глобална заједница игра кључну улогу у олакшавању преговора између Израела и Палестине.
Важно је нагласити да су перспективе различите, а решење захтева деловање свих релевантних страна, као и подршку међународне заједнице.
Много тога треба да се поклопи, да би се постигло трајно решење мирним путем. До сада је Израел више пута показао спремност да се питање реши без употребе силе, док арапски лидери отеловљени у Хамасу то категорички одбијају. Они одбијају да признају право на постојање државе Израел, право на јеврејски живот. Хамас је већ показао и доказао да им ни јеврејски ни арапски животи ништа не значе. Политички циљеви и интереси великих сила који се колизују у овом сукобу ће на крају одлучити његов исход, као што обликују и његов ток.
