Уједињење или уништење!
Стварање европске државе, као одговор на Трампову експанзионистичку политику.
Однос новоизабраног председника САД према Европској Унији и НАТО пакту, никада није био јаснији него данас. Оптужујући ЕУ и НАТО пакт да користе САД у сврхе одбране, заштите али и прокламовања те инплементације својих политичих агенди и циљева, док рачун и последице њихових одлука сносе САД у целости. Наравно истина баш и није тако црно бела. Али да постоји паразитски ондос ЕУ/НАТО према САД као најмоћнијој земљи западне цивилизације и као арсеналу демократије је факт.
САД су на мого више нивоа и начина профитирале, чак су шта више преферирале и помагале овај однос. Где су као де факто али и де јуре најмоћнија земља запада, преузеле на себе „терет“ одбране и заједникчих спољнополитичких циљева колективног запада, као светионик и арсенал демократије. Наравно, све у сврху сопствених спонополитичких и пре свега економских и стратегијских интереса САД. Где су на тај начин и према тој суштини јавно и тајно формирале целокупан политички и економски став земаља западних демократија, поготово у односу на Русију и Кину.
Трамп је јавно назвао ЕУ џином који умире и фашистичким бирократским апаратом, док је НАТО пакт назвао паразитом који се ослања на америчку војску и пореске обвезнике за одбрану, свих држава чланица тог пакта. Трампова десна рука Илон Маск, крстари Европом и подржава све оне политичке опције за које он и Трамп сматрају да ће директно или индиректно радити за интересе САД. Што можемо видети и на примеру Немачке и њихове националистичке партије АФД, где Маск константо подржава и даје медијски простор мањем али фанатичнијем крилу АФД, које је по свему судећи а пре свега по практичним питањима миграната и не немачког становништва, неонацистички оријентисано. Док умањује значај и медијски простор другом умеренијем делу АФД који је више суверенистички устројен. Тај процес видимо у неколико европских држава поред Немачке. Циљ тога је дестабилизација ЕУ и њен евентуали распад као политичког, војног и економског фактора на геополитичкој сцени света.
Овакви потези Трампа не чуде. У његовој визији света, нема места за јаку Европу, већ само за ону која је ништа друго но америчка колонија, разједињена, распарчана и вођена од стране колаборациониста, који ће испуњавати и радити за америчке интересе.
Ово је политика која није нова и која се у континуитету срповоди већ више од једне деценије, од стране разних администрација САД и демократа и републиканаца. Није без разлога Русија увучена у рату у Украјини, нити је без разлога од стране САД тражена безрезервна подршка ЕУ, Украјини. Санкције уведене против Руске Федерације, нису намењене њој, већ су намењене као економска мера против ЕУ у циљу прекида доставе јефтиног руског гаса највећим европским економијама, што ће резултирати и већ резултира у паду производе и паду конкурентности свих европских корпорација, али и привреде и економије ЕУ у целини. Са друге стране Трамп користи ситуацију где на силу и под претњом тарифама продаје тој истој ЕУ амерички течни гас, лошијег квалитета од руског по пет пута већој цени од оне коју је ЕУ уживала у Русији. Све је то део плана да се пре свега економско, војно и политички ослаби Русија, али и да је се ЕУ тотално одвој и удаљи од свог природног економског и политичког партнера, што је такође Русија. План је и више него успео, сада је на реду довршавање започетог а то је политичко и економско уништење ЕУ као геополитичког фактора.
Трампова експанзионистичка политика, према Канади, Мексику, Панами и Гренладну тј. Данској је ништа друго но континуитет те политике. Трамп је јасан у ставу да ће Гренланд као суверени део Краљевине Данаске бити припојен САД. Уколико то не буде могло да се уради трговином, тј. куповином те територије, Трамп није искључио ни војну опцију, наводно због државних интереса САД и важности коју Гренланд ужива у њима због обиља природних ресурса којима ова Данска аутономна област обилује.
По кулоарима парламена ЕУ у Бриселу, већ се прича да је једино решење овог проблема федерализација ЕУ, односно стварање јединствене државе од садашњих индивидуалних држава чланица а у најмању руку стварање Европске конфедерације са заједничком економском, војном и спољнополитичком платформом. Краљевина Данаска нема економску снагу да сама експлоатише природна богатства Гренланда, што је један од Трампових аргумената, али са економским портфолиом ЕУ као федерације или конфедерације, то не би био проблем. Ово не би било тешко остварити. ЕУ је од свог оснивања тако конципирана, као економско, трговинско, царинско-политички савез, који има исту валуту, јединствено тржиште, те једноличну, односно усклађену легислатуру, односну правну форму, која се врло лако може федерализовати или конфедерализовати. Проблем би биле одређене државе чланице, које би сматрале да тиме губе национални идентите и суверенитет, као што су Пољска, Мађарска, Чешка, Словачка, али ако би се овом пројекту приступило озбиљно и по, рецимо моделу Швајцарске конфедерације, велика је вероватноћа да би те уколико би релативно сачувале национали идентитет и релативни суверенитет унутар нове државе пристале на такав сценарио.
Са таквим уређењем, ЕУ би могла економски, финанскији али и војно да се супростави хегемонији САД, те би могла да за себе изабере пут којег е и достојна, а то је пут мира, једнакости, слободе и толеранције, док ће САД чинити све, као и до сада да то спрече, само што се то више неће радити перфидно и у рукавицама, него директно на терену, без скрупула, што Трамп, Маск и Грендел и показују.
Аутор: Јефто Грубор.
