Грађанска опозиција у Србији – демократски јањичари модерне Србије
Од свог оснивања, Србија је у константној борби за своју част и слободу. Ретко када, као сада у нашој славној, али и трагичној историји налазимо се на прекретници у судбоносном часу за нас као нацију и као народ. Борба против резолуције о геноциду у Сребреници и против пријема ткз. Косова у Савет Европе, јесте истинска борба за правду, истину и част нашег народа, али она је много више од тога.
Она представља кулминацију вековних догађаја наше историје, наших победа и пораза, наших успеха и неуспеха, наше слоге и неслоге. Сви ти векови су изнедрили ванвременске јунаке нашег народа, који су својим личним примером или пак личном жртвом оставили нама у аманет, како се ствара, брани и негује слобода. Ипак, сво то време, поготoво време наше новије историје створило је изроде какви нису виђени међу нашим народом do sada.
Од српских великаша средњег века, који су ради куповине мира и очувања народа примили ислам, преко појединаца, трговаца и занатлија који су продали веру за вечеру, па до црвених крвопија, које су због идеологије пљунуле на све што је српско, долазимо до изрода из нашег народа, до модерних демократских, ЕУ и НАТО јањичара, које за разлику од горе наведених, не интересује ни вера ни идеологија, њих води само сопствени и лични интерес, новац и моћ. Они су опљачкали и уништили Србију у туће име, за туће интересе, али за свој рачун. Ти демокраски јањичари, немају скрупула, немају вере, немају стида, за Бога знају, али га се не боје, већ се против њега ревносно и са еланом боре.
Мислио је Срски народ да је успео да се ослободи уједа тих змија, али њихов отров је јак и моћан и данас он разара тело и душу нашег народа. У интересу својих господара, демократски јањичари траже било који разлог да унесу саблазан и неслогу међу народ. Сваки догађаја и ситуација, била она мила или не мила, се политизује, драматизује и театрализује.
Данас, када политичке околности захтевају непоколебљиво јединство нашег народа, ако не у целини, онда по питањима од националног интереса, демократска јањичарска опозиција, користи сав арсенал који је њима на располагању, како интерни тако и инострани да за туђе интересе, а као и увек за свој рачун ослаби дипломатску позицију Србије, што би омогућило остваривање планова њихових господара. Планова који за циљ имају нестанак српског народа и државе.
Док српска дипломатија и званичници по аренама Брисела, Њујорка и других центара моћи настоји да се избори за истину о Србима такозвана грађанска опозиција и другосрбијанске фаланге покушавају да убеде Србе да је у Сребреници био геноцид. Шта год мислили о овој власти морамо бити свесни да је ова борба против “жига геноцидности” већа од политичке борбе која често пада у личне и страначке обрачуне. Грађанска опозиција ово види и као прилику да ојача и дође на власт са лењинским мотоом “што горе то боље”
Покушавајући да политизују националне интересе, а у сврху сопствене себичне промоције и освајања гласова, они као каква штеточина, беже у своје рупе и чекају да прође олуја и невоља. Свесни воље и жеље народа за истином о Сребреници они беже од те теме, знајући да ако кажу оно што им је речено од стране њихових господара, губе било коју врсту поверења, оног мањег дела народа, који је заведен њиховим сплеткама, лажима и заблудама.
Опљачкан новац, разбојничком приватизацијом, добро су искористили. Они и њихови ближњи као и сарадници, живе елитистички и хедонистички, те мисле да су изван закона. Тај новац уз финансијску и медијску помоћ западних демократских земаља, искориштен је у сврху стварања медијско пропагандне машинерије, оличене и оивичене у оквиру Шолакове медијске империје, чије су перјанице медијске куће Н1 и НОВА С.
Под рефелекторима тих телевизија и под пером новинара њихових новинских подружница, ти тајкуни, ти профитери транзиције, под плаштом демократије и опозиције обмањују народ. Ту се спроводи њихова политика дезинформација, под фирмом “борбе за демократију, људска права, слободе, толеранцију” и остале вредности којима се дичи западна цивилизација, а које је она изобличила и искројила по својој мери, да служе њиховим, сопственим интересима а у сврху угњетавања те исте слободе, људских права и толеранције.
Нажалост, права изворна и конструктивна опозиција у Србији не постоји, лидери демократских јањичара само делају под плаштом опозиције. Опозиција није и не сме бити опонент свом народу, већ опонент политици владајуће стране, али са националним и народим интересима као основом своје политике. Ткз. опозиција у Србији, са својим самопрокламованим лидером и тајкуном Драганом Ђиласом на челу, је највећи окупио око себе све противнике остваривања националних интереса а све у циљу освајања власти преко подршке Запада.
Не постоји фундаментално слободна и независна земља на лицу наше планате. Глобализам као агенда владајућих елита, чији је циљ, једна планета, једна влада и једна вера се за то постарао. Али постоје неке земље које томе у одређеној мери одолевају и које се боре против терора модерне домократизације и глобализације. Оне су спремне да плате цену не би ли повратиле своју слободу и независност, полако али сигурно, то и раде. Србија је једна од тих земаља. Док друге веће и моћније земље, имају могућност и опцију да своју слободу бране оружјем, ми тај избор немамо. Док се геополитичке околности не промене, ми смо дужни да купујемо мир, али не по сваку цену. По сваку цену, ми морамо да сачувамо нашу веру, културу, језик и обичаје и да ту повучемо српску црвену линију. Територије можемо повратити, али душу, ако једном изгубимо, изгубили смо је завека.
