Иран на прекретници – путем Шаха или Ајтолаха?
Иран се поново суочава са унутрашњим проблемима, док политичке тензије између исламистичке власти и монархистичких фракција добијају на интензитету. Иако је Исламска Република деценијама успевала да угуши опозицију, често и крвљу и одржи своју политичку и верску доминацију, унутрашње незадовољство економским проблемима, корупцијом и ауторитарним, шеријатским режимом подстиче нови талас немира и побуна.
С једне стране, актуелни режим се ослања на Револуционарну гарду, елитну јединицу која је скоро па бројнија од регуларне иранске армије и одговорна директно верском поглавару и строго спровођење исламских закона, тј. шеријатског права како би сачувао своју власт. Исламистичке снаге упозоравају да сваки облик компромиса са западним вредностима или повратак старом систему представља издају принципа Исламске револуције из 1979. године и да је то атак на конститутивно уређење Ирана, као једине светске Исламске Републике.
Врховни вођа Али Хамнеи и његови сарадници у актуелној влади инсистирају на очувању садашњег уређења као једине гаранције против страних утицаја, поготово утицаја популарне воке и џендер културе из САД и земаља ЕУ и опште дестабилизације земље. Они оптужују монархисте, који подржавају династију Пахлави, да користе незавидну геополитичку ситуацију Ирана и његов сукоб са Израелом, те да кроз пету колону покушавају да дестабилизују земљу те да кроз договор са ционистима, желе да врате тиранску династију на власт.
Супротно томе, монархистички покрет, на челу са Пахлавијевцима, верним бившој династији Пахлави, добија на снази како у дијаспори, тако и међу великим делом незадовољних грађана унутар земље, који никада нису ни прихватили исламски поредак, те су прикривено али активно подржавали и радили на томе да се монархија врати на власт. Портпароли овог покрета позивају на обнављање уставне монархије, наводећи да би такав систем осигурао веће слободе и правао као и економског просперитет за све Иранце. Принц Реза Пахлави, син последњег иранског шаха, активно ради на мобилисању међународне подршке, пре свега у виду финансија и логистике, те подстиче све врсте протесних активности против садашње исламске власти, али још увек не позива на активну пробуну против ње.
Ескалација протеста у градовима попут Техерана, Исфахана и Шираза сведочи о растућем незадовољству међу различитим слојевима становништва. Млади, који су посебно погођени високим стопама незапослености и репресијом, све више показују подршку монархистичким идејама али и захтевају дубоке реформе, које би више него икада пре ограничиле директну моћ Шаха и монархије. Истовремено, исламски конзервативци појачавају репресивне и ауторитативне мере, кроз појачан рад своје версте полицији и револуционарне гарде, како би спречили раст опозиције, што доводи до нових хапшења, нестајања људи у ноћи и сукоба са демонстрантима, који врло вероватно могу да прерасту у варницу, док та варница има потенцијала да прерасте у пламен и то пламен нове револуцију, овај пут монархистичке, коју исламске власти највероватније неће бити у могућности да угасе. Услед ових унутрашњих проблема, Иран би могао ући у нови циклус политичке нестабилности, који би додатно изоловао земљу на међународној сцени.
Ситуација у Ирану и даље је неизвесна, монархистички покрет јача, али је реално очекивати, поготово после евентуалне победе Трампа на предстојећим изборима у САД, већи ангажман САД, по овом питању. Директно или преко својих савезника Израела, Саудијске Арабије па чак и Турске, уколико се варница запали САД ће сигурно учинити све што је у њиховој моћи да се та варница прихвати и прерасте у пламен. Док ће Русија и Кина свим силама желети да задрже статус кво, у коме оне имају неприкосновену подршку Ирана у свим њиховима подухватима у светској политичкој арени.
Аутор: Јефто Грубор.
