Српска историја и култура, богата је мноштвом јаких и успешних жена, хероина нашег народа, које су обликовале ток наше историје и карактер нашег народа. Вера Пешић, српска Мата Хари је по неким ауторима и по кинематографском делу Националног сервиса, РТС, једна од тих хероина. Храбра, јака, независна жена, фам фатал која је кроз свој обавештајни рад, имала велики импакт на ток другог светског рата. Да ли је то баш тако? Ко је и шта у ствари била Вера Пешић!? Истинита прича о Вери Пешић није пријатна, нити позитивна као што би романсиране биографије Вера Пешић у вртлогу шпијунаже и Лепотица Вера Пешић шпијун аутора комунисте, УДБА-ша и историчара Николе Илића требале да је представе. Напротив, прича о Вери Пешић, је прича која подсећа на еротски роман, прича о старлети свог времена, која је кроз живот ишла линијом мањег отпора, користећи женске чари и најстарији занат на свету као главне алатке ради постизања својих циљева. Па да појаснимо и раскринкамо, ко је била Вера Пешић. Вера Пешић, рођена је 5. јануара 1919. у Сијаринској Бањи, од мајке Анђелије и оца Милана. Милан Пешић, порезник у пензији и солунски борац није биолошки отац Вере. По повратку из првог светског рата, затекао је трудну Анђу, која је за време рата била љубавница Бугарског официра у Лесковцу и плод те афере је Вера. Милан, нежна срца није отерао Анђелију, већ јој је опростио неверу и прихватио је њену кћер као своју. У филму се каже да је отац Верин, Коста Пећанац, што је историјска неистина.
Основно образовање и гимназију завршава у родном месту. Са само 16 година удаје се за доста старијег правника. Брак је био из интереса и наравно није потрајао. Брак се распао после непуне две године, после чега се Вера сели у Београд. Са непуних 19 година и без средстава за живот, Вера се нашла у великом граду, где убрзо постаје љубавница официра обавештајног одељења генералштаба војске Југославије мајора Славка Радовића. Мајор Радовић је у филму приказан као бестијални силоватељ невине Вере. За то не постоји ни један једини историјски доказ, нити у досијеима мајора Радовића, нити у досијеима Вере Пешић. Дегутантан приказ мајора Радовића има за циљ да баци негативно светло на целокупни предратни естаблишмент. А према писањима Николе Илића она је прошла обуку за обавештајце и почела да ради за обавештајну службу Краљевине Југославије. То је још једна од много лажи, заблуда и неистина изнетих од стране тог аутора. После тога, у филму и Веру проналази нацистички обавештајац, коме такође постаје љубавница и он је одводи у Беч где се лечи од повреда навоног силовања и пропратног пребијања и где се наводно обучава за шпијунажу и диверзију, добија лингвистичку обуку и остало. Истина је да она јесте била љубавница том нацистичком обавештајном официру и да је касније радила за Немце, али је ноторна лаж да је прошла било какву обавештајну обуку. Што наводи и историчар из комунистичке ере Венцеслав Глишић у свом раду "Досије о Вери Пешић или како не треба писати историју обавештајца". Овај историчар је имао директан увид у Верин ознин, гестапов и абверов досије. Такође, после Вериног хапшења од стране четника, испитивањем је доказано да она једва говори Немачки а не неки други страни језик. После пада Југославије, Вера се са својим љубавником нацистичким обавештајцем враћа у Београд, где постаје љубавница истовремено Недићевим, Љотићевим и комунистичким званичницима и све време радећи за Немце и комунисте, по немачкој директиви. Немци је по гестаповим досијеима убацују, инфилтрирају у затворе, где су затворени људи за које се сумњало да су припадници Југословенске војске у отаџбини тј. организације Д.М. како су је Немци називали. Она се приближавала затвореницима и лажно представљала као припадница ЈУВО. Када би сазнала и потврдила да су они припадници ЈУВО, предала би их гестапоу. Вера Пешић је тиме одговора за смрт 120 српских патриота за које знамо и за шта постоје докази.
У једној од њених акција, Вера је откривена. Информација је прослеђена ЈУВО, која је убрзо хапси заједно са њеном мајком, која јој је помагала. Вера се после хапшења налази под јурисдикцијом мајора ЈУВО Радослава Ђурића, који добија наређење од генерала Драже Михаиловића да се Вера и њена мајка затворе и да чекају суђење које је требало да се одржи после завршетка рата, пред цивилним судом. Али у међувремену Вера као искусна заводница, заводи мајора Ђурића и покушава да га преокрене у корист комуниста. У томе је била успешна али се Ђурићеви официри буне, врше пуч и опет хапсе Веру и њену мај док Ђурић успева да побегне док је чекао суђење и пребегне партизанима. После тога, стиже наредба од Генерала Михајловића да Веру чувају старци, да се избегну предходне ситуације и да јој се што пре суди. Тако је и било. Вера Пешић је заједно са својом мајком осуђена по закону Краљевине Југославије за шпијунажу и директну смрт 120 припадника ЈУВО, за шта постоји опширни судски записник. Вера и њена мајка су осуђене на смрт стрељањем. Све се завршило тамо где је пре 25 година и почело у једној шуми недалеко од Сиријанске бање. Испричали смо вам истиниту причу о Вери Пешић. Причу прожету издајом, интригама и прељубама, причу које се сваки нормалан човек стиди, а само будала поноси. Причу која је још један доказ о безскруполозном прекрајању историје, где се издајице проглашавају херојима, у овом случају хероинама. Наравно, то није случајно, док год Србијом владају потомци црвене буржоазије и други друго србијанци, тако ће и бити. Поред Милунке Савић, Надежде Петровић, Анице Савић-Ребац, Ксеније Атанасијевић и других правих Српских хероина, искрених кћери свог народа, срамота је да се успомена на њих каља самим поменом особе и личности као што је била Вера Пешић.
Аутор: Јефто Грубор
