Јачање српског идентитета у Црној Гори – Повратак коренима
Попис становништва iz Црне Горе 2023. године донео је важне и значајне промене у односу на попис из 2011. године, посебно у погледу националног изјашњавања и друштвеног односа према идентитетским питањима. И ако су анти-српске стране имале скоро годину дана да „наштелују“ резултате пописа, ипак нису успеле да измене, нити промене суштину тих резултата, а то је константно јачање Српског националног корпуса у нашој Српској Спарти.
Према новим подацима, број грађана који се декларишу као Срби бележи приметан и константан пораст, што сведочи о дубљим променама у свести становништва, али и о отпору према асимилационим процесима који су последњих година али и деценија, били агресивно и марљиво примењивани.
Резултати пописа 2023. у односу на 2011. годину: На попису из 2011. године, 28,73% грађана се изјаснило као Срби, док се већина декларисала као Црногорци (44,98%). Попис из 2023. доноси значајан помак и промене – проценат грађана који се изјашњавају као Срби сада прелази 35%, што указује на процес враћања српском идентитету, посебно у срединама где је тај идентитет историјски дубоко укорењен и де факто никада није био ни искорењен.
С друге стране, проценат грађана који се изјашњавају као Црногорци је опао. Ова промена је посебно изражена у општинама на северу земље и у Боки Которској, где је уочен снажан пораст грађана који се враћају српском идентитету и коренима. Такође, бележи се благи пад броја оних који се национално не изјашњавају или се декларишу као „Црногорци без нације“, што указује на јачање свести о потреби јасног изражавања идентитета, како националног, тако и верског.
Поређење резултата по одређеним општинама:
У већини општина у Црној Гори, резултати пописа из 2023. године указују на значајне помаке у враћању популације Српском националном корпусу, а неки од најизражајнијих су:
Беране: На попису 2011. године, 42% становника изјаснило се као Срби. На попису 2023. тај проценат расте на преко 50%, што Беране чини једном од општина са најизраженијим српским идентитетом.
Пљевља: У Пљевљима, где је и 2011. године било више од 40% Срба, попис из 2023. показује да је тај број сада ближи 55%, што потврђује дубоке културне везе становника са српским етносом. Херцег Нови: Традиционална веза ове општине са српским идентитетом додатно је оснажена, јер је број Срба порастао са 33% у 2011. на преко 40% у 2023. години.
Подгорица: Главни град Подгорица показује благи раст броја грађана који се изјашњавају као Срби, са 23% у 2011. на око 27% у 2023. години, што указује на континуитет упркос томе што је Подгорица, заједно са Цетињем, центар такозваног Црногорског националног идентитета. Бијело Поље: У Бијелом Пољу, где је проценат Срба раније био релативно низак, попис из 2023. бележи раст српског корпуса, што сведочи о повратку идентитетским коренима и отпору према политичким притисцима.
Улога цркве и вере као носиоца промена и враћању Срба из Црне Горе својој нацији и цркви.
Један од кључних фактора који су утицали на промене у националном изјашњавању јесте улога Српске православне цркве, нарочито након масовних литија 2019. и 2020. године, када је велики број грађана јасно исказао свој став у погледу идентитета и права на верско наслеђе. Те литије, које су изведене као одговор на спорни Закон о слободи вероисповести, пробудиле су код многих грађана осећај припадности српском народу и култури, који је увек и постојао само је из политичких, егзистенционих или из разлога претњи и застрашивања, као и уцена био прикривен и маргинализован.
Политичке промене након избора 2020. године такође су утицале на отварање простора за слободније изражавање националног, али и верског идентитета. Нове политичке околности донеле су, малу али извесну либерализацију у односу према националним питањима, што је охрабрило многе грађане да се на попису из 2024. отворено изјасне као Срби, без страха од дискриминације, политичког или друштвеног притиска и реперсалија.
Резултати пописа из 2023. године јасно показују да је српски идентитет у Црној Гори у замаху, тј. да се Срби из Црне Горе, враћају својим вектовним традицијама и верском и националном идентитету. Ово је важан показатељ и политичке садашњоти у Црној Гори, где се види јачање странака које су отворено српске. Ту такође видимо и слабљење сецесионистичких политичких опција, али и агресивнију употребу анти-српске реторике, као и све веће напоре да се сломи јединство и дух Срба у Црној Гори . Снажнији српски корпус доприноси не само афирмацији културних и историјских веза, већ и могућуј будућој поновној унификацији, једног братског народа.
Српски народ у Црној Гори, охрабрен новим околностима, сада има шансу да у пуном капацитету учествује у друштвеном и политичком животу земље, чувајући своју културу, језик и идентитет, као и своју веру и традицију. Попис 2023. године показује да је национални идентитет непроменљива вредност и да се он силом не може мењати нити кориговати.