Десница у Србији има богату историју која сеже деценијама уназад. Током 20. века, политичка сцена Србије видела је различите облике десничарских покрета. Између два светска рата, десничарски елементи били су присутни у краљевини Југославији, с неким организацијама које су заговарале национализам и традиционалне вредности.
Један од најзначајнијих политичких покрета десног усмерења у Србији био је Национална радикална странка, која је основана 1881. године. Ова странка је имала јак утицај током почетка 20. века, а њен лидер, Никола Пашић, био је један од најутицајнијих политичара у Србији у то време.
Након Другог светског рата, политичка сцена Србије је била обележена социјалистичком влашћу, али су се десне странке поново појавиле током 90-их година. Један од најпознатијих десно оријентисаних политичара у Србији био је Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке. Ова странка је имала снажан националистички и конзервативни став.
У последњим деценијама, појавиле су се нове десне политичке странке и покрети у Србији. На пример, Двери је један од таквих покрета са конзервативним и националистичким ставовима.
После Другог светског рата, политичка ситуација у Србији и бившој Југославији доживела је значајне промене. Током владавине комунистичког режима, десничарски покрети били су сузбијани, а политички простор био је усмерен ка социјалистичким идејама. Ипак, с распадом Југославије у раним 1990-им годинама, политичка сцена Србије поновно је доживела трансформацију.
Деведесетих година, у периоду транзиције и ратова на Балкану, десничарски елементи добили су на значају. Националистички покрети, као што су Српска радикална странка (СРС), играли су кључну улогу у политичком пејзажу. Њихову реторику карактерисали су национализам, конзервативизам и често контроверзне изјаве.
У 21. веку, политички пејзаж Србије и даље је комплексан, са десничарским странкама које настављају да буду део политичке сцене. Неки десничарски покрети истичу питања суверенитета, националног идентитета и традиционалних вредности. Међутим, треба имати на уму да политичке оријентације и идеологије често пролазе кроз еволуцију, одражавајући промене у друштву и глобалном контексту.
Модерна десница у Србији представља политички покрет који промовише конзервативне вредности, слободно тржиште и националну сувереност. Ова десница се често фокусира на економску либерализацију, смањење државне интервенције и јачање приватног сектора. Такође, модерна десница у Србији наглашава очување традиционалних друштвених вредности, као што су традиционална породица, верске слободе и национални идентитет.
Овај политички покрет често критикује политичке елите и заговара промене у систему који би омогућили већу одговорност политичара и транспарентност у раду државних институција. Модерна десница такође често истиче важност очувања српске културе, језика и историјског наслеђа.
Такође, поред националног, модерна десница у Србији има и јак патриотски и суверенистички карактер који је и главни део политичке реторике десно оријентисаних политичара у Србији. Патриотизам, оданост домовини и национални интереси. Они се обично залажу за очување суверенитета земље, економски развој, јачање војске и безбедности, као и заштиту културног и историјског наслеђа.
Последњих деценија, поготово после пада комунизма у Србији, сем националног Србија доживљава и духовно буђење. Тако да се појављује велики број организације које шире православну реторику а које модерни аналитичари називају православном десницом. Православна десница је део ове шире слике модерне деснице у Србији. Она се посебно фокусира на улогу православне цркве у друштву и политици. Православна црква има снажан утицај у Србији и многи политички лидери и странке покушавају да искористе ту подршку.
Иако је већина становника Србије национално и десно опредељена модерна десница има велики проблем да анимира бираче, посебно апстиненте који чине већину бирачког тела у Србији. То није само проблем деснице, већ свих политичких опција у Србији. Народ је упао у неку врсту политичке апатије, која је праћена хроничном изборном апстиненцијом код већине грађана. Оваква расцепкана, међусобно подељена и суревњива десница, без лидера и јасног програма за будућност нема велику шансу против обједињених политичких блокова прозападне левице и напредњачког центра.
Десница у Србији је данас расцепкана у више колона и група, које углавном имају сличне ако не и идентичне почитичке ставове. Проблеми који воде ка њиховом коалиционом деловању су више личне и интересне природе, него идеолошке и политичке. Осим тога неопходно је да има препознатљивог лидера и јасан и прихватљив програм за ширу бирачку подршку а не само патриотску реторику.
Будућност на политичком плану у Србији и у свету припада десници, то јест национално и патриотски оријентисаним политичким организацијама. Десница у Србији мора да остави иза себе ситне личне и интересне несугласице, да се уједини у један политички блок, који че имати политички капитал и снагу да представља све десно оријентисане Србе. Десница би у том случају била награђена гласовима досадашњих апстинената, који би најзад у њој пронашли некога ко може да представља њих и њихове интересе. Будућност Србије припада десници, а да ли је десница довољно мудра да то види и да на томе профитира, видећемо.
