Србофобија је појам који постоји вековима. Она није ништа ново, нити непознато нама Србима. Епитет „лошег момка“ прати Србију одувек, поготово за време и после ратова деведесетих година, од када траје константна генерализована медијска сатанизација Срба и свега српског.
Другосрбијанство као појам потиче са краја 20. тог века, док своје корене може наћи и много раније. Увек су постајали појединци или групе појединаца, који су стављали своје личне интересе испред народних и националних. Они који су спремни да зарад своје антинационалне и антисрпске идеологије и ради својих благодети и привилегија, продају и предају свој народ, своју, веру и своју нацију. Другосрбијанац је једнако издајник, или боље речено велеиздајник.
Србофобија је кроз векове мењала облике и форме, али је њена суштина увек остала иста. У зависниости од стране која је спроводила ту србофобију кроз пропагадну машину Срби су увек екитетирани и декларисани као агресори, силоватељи, убице, лопови, непоправљива разуларена руља, као обични варвари, недостојни мрвица са терпезе ткз. велике европске цивилизације.
Та вишевековна циљана србофобија, уродила је плодом, тамо где је то и планирано у земљама Европе, које сада чине Европску унију и НАТО пакт, као и у земљама коју су директно или индиректно под њиховом контролом.
Срби су понижавани, подвргују се руглу у ридикули, они су дехуманизовани. Створен је утицај са су Срби, нижа раса, ништа друго до обичних животиња, које својим прљавим шапама и навикама прљају чистоту и идеале ткз. цивилизованог света.
Наравно, било је примера када је та пропаганда била умањена па чак и позитивна и ваздизала је Србе, као ратнички народ који се бори за идеје правде и европске цивилизације. Наравно ти случајеви су ретки и били су констурисани само и једино да придобију Србе на сарадњу са страном којој су тада били потребни и да гину у њиховим милионима за њене интересе. Такви сценарији оставили су Србију ослабљену, сиромашну, демографску уништену. А када се та потреба одређене стране за Српским топовским месом завршила, србофобија је настављана, још већим интензитетом и Срби су опет сатанизовани.
Србофобија и даље траје. Само што је у 21. веку добила нову димензију. Развој модерних технологија и комуникација, донекле је онемогућио архитекте србофобских идеја, да користе своје опробане методе у смислу кљига, текстова у новинама, часописима и телевизијских прилога, емисија и филмова у којима су објављивали лажи и измишљотине о Србима, о нашој историји, традицији и нашим тековинама. Сада појавом интернета и глобалних комуникација, те лажи је лако демантовати и ублажити њихов утицај, премда њихов интензитет није умањен нити се од њих одустало, напротив такав вид србофобије је добио на интензитету у модерним медијима и комуникацијама а све у циљу збуњивања јавног мњења и изобличавања истине, а све по Гебелсовом методу „хиљаду пута изговорена лаж, постаје истина“.
Међутим приступило се хибридом, специјалном виду србофобске пропаганде, у коме се делимична истина изобличује и усмерава на тај начин да има анти српску конотацију, форму и суштину. Примера ради. Тако, Српска политика војне неутралности, која има за циљ динстанцирање Србије од војних дешавања у свету и блоковских подела, архитеткти србофобије који су углавном са запада, то представљају као невољност Србије да се бори за демократију, људска права и цивилизацијске тековине, те подржава гнусне непријатеље западне цивилизације у часу који је круцијалан за будућност демократије и цивилизацијских тековина западне цивилизације. Те својим нечињенем ступа у табор непријатеља и због тога је треба казнити и уништити.
Против лажи, обмане и преваре, може се борити. Поготово против неистина, које се не тичу само појединаца, већ целокупног народа и наше нације, против таквих неистина се мора борити. У духу борбе за истину и српско национално питање и пишем овај чланак. Наше оруђе је увек била и увек ће бити, неукаљана и чиста истина.
Да бисмо се подсетили и остали свесни да је србофобија и даље активна и да интензитет пропаганде која се води против нашег народа и нације, није смањен ни за милиметар, навешћу вам неке примере србофобије и негативних изјава о Србима и Србији из ближе и даље прошлости.
- Вилхем други, немачки кајзер. Уочи првог светског рата.
„Те битанге би требало натерати да поклекну.“
- Коминтерна 1924 (Пети, Дрезденски конгрес)
„Југославија је многонационална држава, Србија, која спроводи своју хегемонију, представља народ који чини само 39 одсто целокупног становништва Југославије. Остали народи који заједно представљају велику већину становништва бише или мање су потчињени режиму националног угњетавањаи против њих се води политика денационализације“
„Срби, Хрвати и Словенци су три различита народа,: Теорија о јединственом троименом народу, јесте само маска за великосрпски империјализам.“
- Роберт В. Ситон. Почетак 20. века
„Уједињење Срба зачило би тријумф источне културе над западном и представљало би смртни ударац напретку и модернизацији на читавом Балкану. То се не сме дозволити.“
- Карло Хабзбуршки, Београд 1718. године.
„Треба да вреди као принцип да се Срби сведу на што мањи број. То мора остати увек непромењено“
- Адолф Хитлер, у комуникацији са Херманом Нојбехауером спец. Изасланику за Балкан 1944. године.
„Ми никада не смемо дозволити да на Балкану један народ постане сувише моћан, народ који има осећај политичке мисије и историјске улоге. Управо Срби су тај народ. Они су доказали да имају велику државотворну снагу, а и велике амбициозне циљеве који чак иду и до Егејског мора. Имам озбиљне примедбе на то да такав народ у њиховим настојањима и амбицијама ја посебно храбрим и подржим. Немачка мора до краја да сузбија планове о великој Србији. Не сме се створити српска војска. Прихватљивија је чак становита комунистичка опасност.“
- Конард фон Хацендорф, начелник аустроугарског генералштаба
„Српске убице. Змија коју треба згазити. Непрекидни реметиоци мира.“
- Др. Виктор Гугић, високи чиновник НДХ. Публиковано у Бањалучком стожернику, Хрватска Крајина, лета 1941. године.
„Нема више српске војске! Нема више Србије! Нема геџа наших крвопија, нестало је циганске династије Карађорђевић па и код нас – ускоро- друмови ће се зажељети Срба, ал Србаља више бити неће. Издао сам драстичне наредбе за њихово економско уништење, слиједе и нове за потпуно истребљење.“
- Фра Дионизије Јуричев, прочелник вјерског одсјека државног равнатељства НДХ, лето 1941. године.
„ У овој земљи не може да живи нитко осим Хрвата, јер ово је земља Хрватска, а тко се неће покрстити, ми знадемо куда ћемо с њим. Ја сам у овим горе крајевима давао очистит од пилета до старца, а ако буде потреба учинит ћу и овдје. Јер данас није грехота убити ни мало дијете од седам година, ако смета нашем усташком поретку.“
- Алојзије Степинац, надбискуп загребачки, Дневник 1941. године.
„Дух бизантизма је нешто тако грозно, да је само Свемогући и Свезнајући Бог у стању парирати интиграма и подвалама Срба“.
- Јосип Јурај Штросмајер, у писму Фрањи Рачком.
„Срби су нам крвни непријатељи.“
- Џозеф Бајден, председник САД, Њу Јорк Тајмс 1993. године.
„САД морају да предводе запад у одлучујућем одговору на српску агресију, почињући са ваздушним нападима по српској артиљерији.“
- ЦНН 1. август 1993. године
„Срби су неписмени и дегенерици.“
- Џејмс Бејкер, државни секретар САД, на америчкој ТВ јуна 1992. године.
„Водићемо против Срба рат – дипломатски, специјални, политички, пропагандни и психолошки.“
- Џорџ Буш (старији), председник САД, НИН 08.02.1989.
„Остајем забринут због етничких Албанаца на Косову, Албанци су поносан и храбар народ, Срби их дескриминационо убијају, ми морамо заштити њихова права.“
- Весли Кларк, главнокомандујући НАТО пакта, прес конференција, април, 1999. године.
„Срби демонстрирају велику комбинацију терора и етничког чишћења. Милошевић је животиња. Србија је последња комунистичка диктатура. Срби само симулирају нападе на куће, да изгледа као да је то учинио НАТО. То је та београдска , криминална ратна машина.“
- Бернар Кушнер, хуманиста, дело Б. Кушнера, ратници мира.
„Ја никада нисам био срећнији него на слободном Косову. Нова Европа се родила у Приштини, Оно што смо урадили на Косову, је једна форма интелигентног рата која је успела, ја могу мирно да умрем.“
- Маргарет Тачер, Британска премијерка, август 1992. године.
„Српске акције у бившој Југославији су готово горе од Стаљинових и Хитлерових.“
- Њујорк Тајмс, 4. мај 1994. године.
„Зауставите Србе, Одмах. Заувек.“
- Ричард Холбрук, помоћник државног секретара САД, АБЦ ТВ, 6. новембар 1995.
„Виетконговци су били посвећени идеолози, који су се обавезали на дуготрајну борбу. Ови Срби нису идеолози, већ злочиначки дупеглавци.“
- Жак Ширак, председник Француске, 1995. године
„Дозволите ми да Вас прекинем, господине председниче (Грчком премијеру Папандреу) Срби су народ без закона и вере. То је народ разбојника и терориста.“
- Јован Павле други, папа, у разговору са Клинтоном, Денвер, 1990. године.
„Требало би да бомбардујете Србе.“
ДРУГОСРБИЈАНЦИ
- Петар Луковић.
„Народ коме припадам је ретко луд.“
- Светлана Лукић.
„Србија није нормална земља.“
- Арсенијевић Владимир, књижевник.
„Србија је данас тужна, заостала, десничарска, паланачка државица, ксенофобична, неповерљива, дозлабога конзервативна, скучене таблоидске свести, дезоријентисана изнад свега – понекад се чини да из овог ковитллаца заиста нема излаза.“
- Соња Бисерко, НВО активиста, 2002. године.
„Све је јасније да ће хашки процеси дати сасвим нови кључ за читање историје балкана 20 века.“
„Српски мит о Јасеновцу и следствено томе, такозвана геноцидност Хрватског народа“
- Наташа Кандић, НВО активиста, 2002 године.
„То наше суочавање са прошлошћу, мора да се заснива на чињеницама које износи Хашки трибунал.“
- Иван Кузминовић, члан Хелсиншког одбора за људска права.
„Србија је земља у којој тридесет одсто нема зубе и гласа за радикале.“
- Теофил Панчић, колумниста, Текст, Дража и Путин против тројног пакта.
„Ова Србија коју видиш са аутопута, релативно осветљена; она до Младеновца – полуосветљена, оно даље према Орашцу и Аранђеловцу, у мрклом је мраку као да је тамо и добри Бог сањиво промрљао, лаку ноћ.“
О патриотама „Пазламана каста потконтиненталних Двокапара, радосних да смрде.“
- Биљана Србљановић, књижевница, о обрачуну са „националистичком елитом“.
„Или ће они нас, или ћемо ми њих.“
- Весна Пешић, политичарка, компарација Хитлерова Немачке и Србије, 1994 године.
„Знак једнакости између жртвовања живота и патриотизма је толико пренаглашен у нашим уџбеницима као да између појединаца и национално-државног колектива не постоји никакво посредовање у виду власти која најчешће сама одлучује о рату и сама дефинише рат као праведан, чак и када он то није. На пример Хитлерова Немачка је водила рат за „легитимни животни простор“.“
- Бобан Стојановић, геј активиста, са његовог блога, 2007. године.
„Посебно се сексајте у време поста док градом парадирају литије, док траје скупштина, док сахрањују Милошевића, док Ивана Жигон рецитује песме о Србији.“
- Жарко Кораћ, политичар, Глас Јавности, 15.07.2001.
„Појављују се некакви пронацистички покрети који тврде да Србију штите од педера, демократа и Јевреја. То је љотићевска, нацистичка струја у Српској политици.“
Ове изјаве, изречене од стране еминентних светских политичара, новинара, научика и других, али и од стране другосрбијанаца, домаћих издајника, су само врх леденог брега, пуне су мржње и зависти, према Србима и свему српском. Та мржња, коју запад осећа према Србији, само се интензивирала од краја првог светског рата, од тренутка када су Срби били директно одговорни за пад три царства, а међу њима и Немачког царства. Тако нешто нам Немци никада неће опростити. Док смо у очима наших тадашњих савезника, добили исто што и Исус од Јуде Искариотског, добили смо у њиховим очима и још нешто, престиж и поштовање, праћено страхом од тога, шта сложна и уједињена Србија може да постигне. Пре тога, али поготово од тада, запад је уједињену свом страху у борби против Српског уједињења и воскрскућа Српске нације.
Овај пропагандни рат, ова србофобија коју запад има према Србима, није само обичан, пропагандно, психолошко, хибриди рат, ради одређеног циља или интереса. Не, ово је излив тоталне и чисте мржње, која проистиче из страха. Ми Срби треба тиме да се поносимо, тим знањем да нас западна цивилизација сматра опасношћу, ривалом и препреком. Самим тим нас сматрају једнаким, или пак супериорнијим народом. Али не, ми њима нисмо једнаки, ми смо народ који зна своје порекло, а што је најбитније, ми смо народ који зна своју судбину, још од кнеза Лазара и Косовског боја. Ми смо се опростили од овоземаљког и прихватили царство небеско, док су се они прихватили овоземаљског, одбили царство небеско а прихватили кнежевсто сатанско. А западу поручујем, кап истине је јача од океана лажи.
